Da li Vranjanci znaju kako se troše budžetske pare i zašto ne učestvuju u kreiranju budžeta?
Kraj godine znači i planiranje budžeta za narednu, a nakon usvajanja dokumenta građanima je on obično nerazumljiv i zato ne znaju kako će se i za šta trošiti njihov novac.
U Vranju od 2017.godine godine postoji građanski vodič kroz budžet, koji bi trebalo da olakša svima razumevanje jednog od najvažnijih dokumenata i na jednostavan način prikaže svima koliko novca ima u gradskoj kasi i za koje projekte i usluge će biti potrošen,objašnjava nam Bojan Kostić ,aktuelni gradski većnik za budžet i finansije.
A da li je u praksi to baš tako?
Nakon što smo razgovarali sa građanima Vranja i pitali ih da li se putem građanskog vodiča informišu kako se troše budžetske pare,došli smo do informacija da većina ispitanika ne zna da postoji takav vodič dok ostali tvrde da su pokušali da se informišu, ali da su podaci koje sadrži ovaj vodič kroz budžet šturi i ne govore mnogo.
Uz malo istraživanja u delu gde su budžeti,pronašli smo i otvorili građanski vodič kroz budžet za 2022.godinu,koji se nalazi na sajtu grada Vranja. Na prvi pogled,lepo urađena aplikacija,šarenolika u kojoj su pobrojane stavke o rashodima i prikazan ukupan budžet grada.
Dok listamo vodič,stičemo utisak da nam je za razumevanje potreban neki ekonomista,eventualno neko ko se bavi javnim finansijama.
Čitamo, koliki je ukupan rashod budžeta po programima, ali, osim odluke da taj rashod iznosi toliko ne postoji ništa drugo što bi nam pojasnilo ovu stavku. Dakle,mi ne znamo kako su donosioci odluka došli do toga da se za određeni program izdvoji toliko para,niti znamo šta sve to podrazumeva,odnosno, šta će se sve raditi u okviru tog programa za navedene pare.
Primera radi, jednaa od stavki u vodiču je program za stanovanje,urbanizam i prostorno planiranje,gde je izdvojeno za ovu godinu blizu 82 miliona dinara. Ali nigde nije navedeno kako će se tačno potrošiti ti milioni.
Nadležni objašnjavaju da u građanskom vodiču kroz budžet ne mogu detaljno da se obrazlože rashodi ali da građani imaju uvid o ukupnom budžetu,primanjima i rashodima, i da mogu da učestvuju u kreiranju samog budžeta.
Inače,gradjanski vodič kroz budžet se ni na koji način u našem gradu ne promoviše,niko ga ne objašnjava,pa ne čude podaci da naši građani nisu upoznati sa tim dokumentom. A čak i da prosečan građanin uspe da dođe do ovog dokumenta,sva je prilika da će odustati od njegovog tumačenja.
Otuda i razlozi za nepreterano promovisanje ovog veoma važnog dokumenta.
Pošto smo shvatili da od građanskog vodiča nema neke koristi jer sadrži elemente koji su zaista nerazumljivi za obične građane,pokušali smo da saznamo kako napredujemo po pitanju javnih rasprava na kojima gradska vlast svake godine poziva naše sugrađane.
Javne rasprave pred usvajanje budžeta obično se u Vranju organizuju u poslednji čas, pa građani retko imaju mogućnost da prouče dokument i predlože kako da se novac troši.
Kada odbornici usvoje kako će gradska kasa izgledati, većina građana, zbog specifičnih pojmova, teško može da ga razume.
Tačno je da je građanima Vranja omogućeno da učestvuju u kreiranju budžeta, ali je broj onih koji se odazivaju pozivu lokalnih vlasti – zanemarljiv.
Pitali smo Vranjance da li učestvuju u kreiranju budžeta?
Maja Tasić,preduzetnica iz Vranja, kaže da ne zna kako se troše budžetske pare i da ne veruje da građani mogu da utiču na trošenje para iz gradske kase.
” Ne znam gde idu pare iz budžeta jer nas niko o tome ne informiše. Nisam nikada učestvovala u kreiranju budžeta jer nisam ni znala da postoji takva mogućnost”,jasna je Tasićeva.
Zoran Đorđević,penzioner, kaže da ne veruje da će predstavnici vlasti da uvaže reč običnih građana.
“Ma kakvo učešće,ko će naše predloge da sluša i razmatra. To ide po principu ko koga ima.
Ne učestvujem i ne znam kako se troše budžetske pare jer gledam kako da preživim sa ovom penzijom koja je daleko ispod minimalca”,kaže Đorđević.
Milica Trajković,ekonomista kaže da redovno prati finansijske izveštaje grada Vranja ali da nije učestvovala u kreiranju budžeta.
“Imamo tu mogućnost da pratimo sve ono što grad Vranje radi u smislu priliva i odliva novca.
Naš grad je po tom pitanju transparentan ali građanima je potrebno mnogo više da bi uzeli učešće i predlagali budžet za narednu godinu. Mislim da smo još daleko od takvih navika,jer se prvo mora stvoriti međusobno poverenje”,ističe Trajkovićeva.
Ova praksa pozivanja građana postoji već nekoliko godina, ali je prema rečima Bojana Kostića,većnika za budžet i finansije odziv još uvek slab.
”Građani još uvek nemaju naviku da učestvuju u ovakvim raspravama i pokušaju da utiču na kreiranje samog budžeta”,tvrdi Kostić.
Na pitanje, kako funkcionišu te rasprave i šta se dešava sa predlozima građana, on je istakao da se nakon prikupljanja predloga obavlja analiza izvodljivosti projekata i razmatra se da li su isti u nadležnosti lokalne samouprave, kao i da li se mogu realizovati u jednoj kalendarskoj godini.
Nakon toga se pristupa kreiranju budžeta. Predlozi naših sugrađana su uglavnom vezani za komunalne delatnosti,poput asfaltiranja ulica,izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže i slično.
S druge strane,Dragoljub Stevanović, bivši predsednik Saveta za budžet i finansije Skupštine grada Vranja smatra da smo mi još uvek u prvom razredu po pitanju demokratije i svega što nam ona donosi.
On ističe da postoji formalan poziv koji je po zakonu obavezan i u kome se građani Vranja pozivaju da učestvuju u kreiranju budžeta ali da je u praksi situacija drugačija.
“ Da sada izađete na ulicu i pitate Vranjance da li znaju kako se troše budžetske pare,čak 90 posto bi reklo da ne zna.
Vranje je ispunilo zakonske regulative i pozvalo građane da uzmu učešće u kreiranju budžeta,međutim odziv je veoma loš jer prosto mi nismo navikli da budemo deo toga.
Postoji mali broj naših sugrađana koji se pojave na takvim raspravama kako bi dali predlog i ukazali na prioritet trošenja novca,ali se to dešava veoma retko” ,kaže Stevanović.
“ Naše sugrađane više interesuje kako da odu iz grada,pa i iz zemlje, nego da pokušaju da ovde promene nešto i utiču na svoju budućnost”, ističe Stevanović dodajući da se nažalost ovakva situacija neće još dugo promeniti.
“Uvek nam je lakše da se pomirimo sa sudbinom i da ćutimo, nego da uzmemo stvari u svoje ruke i borimo se za naše ciljeve i našu budućnost. Bojim se da ćemo teško završiti i taj prvi razred demokratije u kome smo zapeli” ,zaključio je Stevanović.
Inače,kako gradska vlast promoviše građanski vodič kroz budžet,tako očigledno promoviše i sam poziv građanima da uzmu učešće na javnim raspravama.
Dakle,ukoliko mi kao mediji sami ne pogledamo na sajtu da je “tamo negde” (obično poziv nije vidljiv ) objavljen poziv za učešće građana na javnim raspravama,taj poziv do građana ne bi ni došao.
Ne možemo da očekujemo od naših sugrađana da kopaju po sajtu grada Vranja,tumače budžete i traže pozive i načine kako da učestvuju u kreiranju budžeta. Dakle,o tome bi trebalo da razmisle predstavnici ove vlasti i oni koji su direktno zaduženi za kreiranje budžeta.
Inače,ovogodišnje istraživanje Lokalnog indeksa transparentnosti (LTI 2022) pokazuje da se lokalna samouprava Grada Vranja nalazi na osmom mestu u Srbiji zajedno sa Leskovcem.
S tim u vezi,postavlja se jasno pitanje : Po čemu je to naš grad transparentan ako naši sugrađani niti znaju kako se troše budžetske pare,niti kako da učestvuju u kreiranju budžeta.
Takođe,postavlja se i pitanje zbog čega i taj mali broj građana koji barata opštim podacima o mogućnostima učešća u kreiranju budžeta,ne želi da bude deo te priče?
Da li je do građana ili onih koji raspolažu našim parama,procenite sami?
„Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran TV Info Puls i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije”.
”This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication are the sole responsibility of TV Info Puls and may in no way be taken to reflect the views of the European Union“.