„Kivi promenio pol, klima promenila pravila“ – Južno voće uspeva na jugu Srbije, ali po novim zakonima prirode

Na jugu Srbije, tamo gde su nekada uspevale samo jabuke, šljive i vinova loza, danas rađaju kivi, banana, japanska jabuka, nar, pa čak i palme i kaktusi.

Iza tog neobičnog voćnjaka stoji Milorad Đokić, proizvođač koji se već više od dve decenije bavi uzgojem južnog voća, oslanjajući se na porodično znanje stečeno još u mladosti, kada su u njegovoj kući kalemljenje i proizvodnja voćnih sadnica bili svakodnevica.

„Sve počinje od rezidbe i zaštite. Ako tu pogrešite, nema roda“, kaže Đokić, koji je tokom godina naučio da priroda uči čoveka strpljenju – ali ga i iznenadi.

Najveće iznenađenje doživeo je sa kivijem. Jedna biljka, koja je godinama bila ženska, promenila je pol.

„Čuo sam da se to dešavalo u Sloveniji, ali nisam verovao dok nisam video kod sebe“, priča kroz osmeh, svedočeći o fenomenu koji povezuje sa klimatskim promenama.

Leta su, kaže, sve toplija, zime blage, a prelazna godišnja doba gotovo da nestaju. „Kiviju bi najviše odgovarala prava četiri godišnja doba. Mraz zna da uništi prinose, a sada više nemamo stabilne periode – sve je naglo.“

Klimatske promene, smatra, ne znače kraj voćarstva, već prilagođavanje. Opstaće one vrste koje su otpornije na temperaturne oscilacije, dok će druge tražiti dodatnu negu i zaštitu.

Njegov zasad je dokaz da jug Srbije postaje pogodno tlo za alternativne voćne vrste ali uz mnogo znanja, rada i stalnog praćenja prirode.

„Priroda se menja, pa moramo i mi“, poručuje Đokić, dok među listovima kivija i mladim plodovima nara traži ravnotežu između tradicije i novih klimatskih izazova.