U brdima južne Srbije, u mirnom selu Prekodolce nadomak Vladičinog Hana, živi par čija priča nadmašuje vreme i svakodnevicu.
Ljubiša i Olgica Antić zajedno koračaju kroz život već skoro šest decenija.
On ima 90, ona 81 godinu, i još uvek se drže za ruke, osmehuju jedno drugom i svako jutro započinju u dobrom raspoloženju.
Upoznali su se u selu Suvojnica. Olgica, tada mlada, zgodna devojka sa dugom kosom, kaže da je Ljubiša bio lep čovek.
Iako su oboje iza sebe imali po jedan brak, sudbina ih je spojila i, kako kažu, „to je bila prava stvar“. Od tada su nerazdvojni.
Ljubiša je radio u Duvanskoj industriji, Olgica u Jumku. Danas, iako u poznim godinama, svakodnevno rade po kući i u bašti, onoliko koliko im snaga dozvoli.
Ručak se i dalje sprema redovno, ruke su im vredne kao nekad, samo vid popušta.
Podigli su dva sina i jednu ćerku. Od njih, petoro unučadi i već četvoro praunučadi. Kuća im je puna života, topline i uspomena.
Njihova ljubav nije romantična bajka, to je snaga, istrajnost, izbor da svakog dana ponovo biraju jedno drugo.
Ljubiša i Olgica Antić su dokaz da vreme ne može da izbriše ono što je iskreno, ni posle šezdeset godina.
There is no ads to display, Please add some