Narodna verovanja su duboko ukorenjena u našoj tradiciji, postajući vremenom neizostavan deo naše kulture koji se prenosi sa kolena na koleno. U našem narodu postoji obilje običaja i verovanja povezanih s onim što ne bi trebalo raditi. Gotovo svi smo čuli za neke od njih i često ih se pridržavamo kako bismo izbegli moguće nevolje.
U ovom tekstu istražićemo koliko ta narodna verovanja utiču na živote mladih Leskovčana.
Narodna verovanja imaju poseban šarm i često su obavijena misticizmom i tajanstvenošću. Stariji članovi naših porodica prenose nam priče o raznim verovanjima, pa čak i upozoravaju na „zle oči“, „proklete dane“ ili „nepovoljne vetrove“. Iako se mnogi od modernih mladih osećaju cinično prema ovim verovanjima, teško je ignorisati njihov uticaj na nas.
Nekadašnja narodna verovanja su odražavala duboko ukorenjene tradicije i sujeverja među ljudima. Ljudi su verovali u magične sile prirode, bogove, duhove predaka, amulete i čini. Svaki događaj, od rođenja do smrti, bio je isprepletan sa verovanjima i ritualima koji su donosili sreću ili zaštitu od zlih sila.
Danas, u modernom društvu, mnoga od ovih narodnih verovanja iz prošlosti izgubila su svoju važnost. Tehnološki napredak i naučna saznanja zamenili su sujeverje i magične rituale. Ipak, neka od narodnih verovanja i dalje preživljavaju, ali više kao deo folklora i tradicije nego kao duboko ukorenjeni običaji.
Ključno je razumeti da su narodna verovanja, kako nekad tako i danas, odražavala potrebu ljudi da pronađu smisao i objašnjenje za nepoznate ili neobjašnjive pojave u svetu oko sebe. Bez obzira na promene u društvu, ta potreba za verovanjem u nešto veće od nas samih i dalje postoji, i možda je jedna od osnovnih karakteristika ljudske prirode.
Značaj narodnih verovanja u tradiciji i prenošenju sa kolena na koleno je, prema rečima etnološkinje Narodnog muzeja u Leskovcu, Slađane Rajković, sve manji, ali još uvek ima dosta toga što se zadržalo u našoj tradiciji i za šta važi da se ne treba raditi. Neka od uobičajenih narodnih verovanja koja su prisutna u našem narodu i kojih se pridržavamo da bismo izbegli loše događaje su vraćanje tri koraka nazad ako ti mačka pređe put, ili uhvatiti se za dugme ako vidiš odžačara i zamisliš želju. Ne valja prolaziti ispod slova „A“ na spojenim banderama.
Narodna verovanja različito se reflektuju na živote mladih Leskovčana u svakodnevnim aktivnostima, nisu istog intenziteta kod svih, već utiču kako na koga. Neki od klasičnih primera su: Kada mlada osoba vidi sklopljene kazaljke na satu, veruje da neko misli na nju i od prijatelja traži da kaže trocifreni broj, a zbir brojeva određuje slovo u azbuci pa mlada osoba veruje da neko misli na nju sa tim početnim slovom.
Našem kraju poznata su i sledeća narodna verovanja, koja su prenosila generacije i oblikovala bogatu srpsku kulturu i folklornu baštinu:
„Sveti Ilija zakleo se Bogu, pa kišu nema kad bude svetkovina njegova.“ – Veruje se da na praznik Svetog Ilije nema kiše jer je Sveti Ilija zakleo Bogu da tog dana neće padati kiša.
„Ko rano rani, tri sreće grabi.“ – Ovo verovanje sugeriše da ako osoba ustane rano ujutru, imaće više sreće tokom dana.
„Ako mačka prelazi put, nemoj je presresti.“ – Smatra se da prelaženje puta od strane mačke donosi nesreću, pa je bolje ne presretati je.
„Kad ti leva dlan svrbi, doći će ti novac; kad ti desna dlan svrbi, doći će ti gost.“ – Veruje se da svrab dlana može predskazati da će vam doći novac ili gosti.
„Nemoj da pevaš za stolom, inače ćeš se udati za starca.“ – Postoji verovanje da pevanje za stolom može doneti nesreću i da će se devojka koja peva udati za mnogo starijeg muškarca.
„Kukavica kukuriče – suvo leto će biti.“ – Prema ovom verovanju, kukavica svojim kukurikanjem predskazuje suvo i toplo leto.
„Ne okreći se kad čuješ zveckanje lanca, jer ti duša može izaći iz tela.“ – Veruje se da čujenje zveckanja lanca predskazuje smrt, pa je bolje ne okretati se.
Postoje i svevremenska kao i savremena tumačenja narodnih verovanja i reinterpretacije istih među mladima u Leskovcu, a jedan od primera je proslava Dana zaljubljenih tj. “Sveti Valentino” (14. februar), tj. naš hrišćanski praznik Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara i mladih. Takođe, atraktivni su i običaji oko moderne „Noći veštica”, koji vuku korene iz Keltskog praznika Samhajn. Sa doseljenicima iz Škotske i Irske doseljenici su ih preneli u Ameriku, a samim tim podignut je na neki drugi nivo, da bi sa globalizacijom postao inkorporiran u kulturu mladih.
Kada mladi Leskovčani odrastaju, neretko primete kako mnogi njihovi rođaci i prijatelji ne zanemaruju ova verovanja. Vidimo ih kako se paze da ne postupaju „unazad“, kako ne ulaze u kuću levom nogom ili kako ne sede za razbijenim ogledalom. Iako se možda smejemo ovim situacijama, postepeno i mi sami postajemo svesniji svojih postupaka.
Verovanja poput „ne otvaraj kišobran u kući“ ili „ne pospremaj noću“ mogu nas navesti da promislimo pre nego što se odlučimo nešto učiniti. Takođe, postoje i ona verovanja koja su povezana s određenim datumima, kao što je petak trinaesti, što može uzrokovati da se osećamo opreznije.
Mediji mogu uticati na percepciju narodnih verovanja i putem interneta, najviše društvenih mreža, pružajući informacije o njihovom značaju mladima u Leskovcu. Osnovna prednost povezana sa pridržavanjem narodnih verovanja u današnjem modernom društvu je očuvanje identiteta, a izazov – globalizacija.
Narodna verovanja nisu samo zabavne priče za naše prijatelje ili porodična okupljanja. Ona uključuju duboke kulturne vrednosti koje povezuju ljude i čuvaju naš identitet. Ta verovanja prenose nam osećaj zajedništva i pripadnosti našem narodu. Takođe nas podstičuna poštovanje i razumevanje tradicije naših predaka.
Kako se savremeno društvo menja, tako se menjaju i naši pogledi na ta verovanja. Neki mladi mogu ih smatrati zastarelima ili nerazumljivima, dok drugi nastavljaju ceniti i poštovati njihovu važnost. Bez obzira na naše stavove, narodna verovanja i dalje ostaju deo naše kulture i nasleđa koje nas obogaćuje i povezuje s našim korenima.
“Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Leskovca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
