Kad svi odustaju od zemlje, oni sade budućnost: Porodica Mladenović iz Sobine već 20 godina živi od cveća
U vremenu kada se mnogi okreću bržim i lakšim poslovima, retki su oni koji ostaju verni zemlji i porodičnoj tradiciji.
Upravo takva priča dolazi iz naselja Sobina, gde porodica Mladenović već više od dve decenije gradi svoj život uz cveće, strpljivo, predano i bez predaha.
Muškatle, surfinije, bombonice, ciklame, ljubičice, lepi jova, begonije, drvo novca, ruzmarin i lavanda, rastu u pet staklenika.
Iza svake sadnice stoji rad desetoro članova porodice, dva brata sa suprugama, njihovi roditelji i deca. Posao je besprekorno organizovan, a dan počinje rano, uz jasno podeljena zaduženja.
„Ujutru kada ustanemo, tačno znamo ko šta radi. Rasporedimo se. Danas sam, na primer, sejao cveće, a nakon toga presađujem ono što sam ožiljavao.
Imam još pet do šest sati posla“, kaže Jovan Mladenović, proizvođač cveća.
Proizvodnja cveća ne poznaje radno vreme, ni praznike. Biljke traže stalnu negu, a sezona praktično traje tokom cele godine. Zarada postoji, ali, kako ističu, ulaganja su iz godine u godinu sve veća.
Troškovi grejanja, repromaterijala i održavanja plastenika dodatno opterećuju posao, koji je posebno rizičan tokom zime.
„Zarade ima, ali je svake godine veće ulaganje. Pokušavamo da podignemo cenu, ali to teško ide. Svaka godina je sve teža.
Proizvodnja je rizična, jer se radi preko zime, ako bude jak mraz i ne zagrejete objekat adekvatno, ne možete da pokrenete proizvodnju sledeće godine.
Morate da ložite, da ne spavate cele noći. Dežuramo na smenu, temperatura ne sme da padne ispod 12 stepeni“, dodaje Jovan.
Iako primećuju da se mladi sve ređe odlučuju za ovakav vid poljoprivrede, Mladenovići ne odustaju.
Njihova porodična tradicija traje od 2002. godine, a veruju da je upravo zajedništvo ono što ih održava. Jer, kako kažu, cveće ne možete gajiti bez ljubavi, a bez ljubavi nema ni dugog trajanja u ovom poslu.
