Kao u bajci: na kilometar i po od Trgovišta, u Golemoj Mahali, na visini od 750 metara i površini od jednog hektra, nalazi se Etno selo „Baba Spaska“. Šta sve nema tu, u iskonski čistoj prirodi i šta sve ljudske ruke nisu napravile i podarile posetiocima.
Na žalost, ovaj turistički dragulj na jugu Srbije i najlepši kutak u opštini Trgovište, sa 130 mesta za sedenje na otvorenom, po svoj prilici, biće zatvoreno do kraja ove godine! Tako je odlučio njegov vlasnik, čuveni pčinjski ugostitelj Dragan Gagi Đorđević.
– Za sedam godina, ja i moja porodica uložili smo ovde preko 70.000 evra i hiljade radnih sati. Srce me boli, ali vam moram reći da ću do kraja ove godine odjaviti i zatvoriti Etno selo, jer država nema sluha za ovo što radim, – skrhanim glasom govori Đorđević.
Tajac! Onda se pogledasmo, a Gagi mirno i tiho, poče da nabraja razloge ovakve odluke – jedan po jedan.
– Prvi razlog je put do Etno sela dug kilometar i po, koga koristi 30 domaćinstava. Platio sam projekt proširenja i počeo da finansiram njegovu izgradnju. No, tome su se usprotivile 4-5 porodica kroz čija imanja prolazi put.
Daleko od toga da ljudima danas nije potreban dobar put do kuće. Ne, ovde je u pitanju naš srpski inat, zavist i ljubomora, koji proizvode onu čuvenu rečenicu „zašto on da ima, a ja da nemam“.
– Drugi je razlog što jedan ovakav turistički kapacitet ni lokalna vlast ni Beograd ne žele da podrže. Slao sam na desetine projekata, otvarao vrata brojnih institucija, molio, tražio, ali se sve završilo na priči.
A tako je malo potrebno da ovo divno Etno selo sa divnim imenom „Baba Spaska“, postane turistički dragulj u koji bi rado dolazili ljudi s asfalta, da uživaju u blagodetima prirode i specijalitetima južnjačke kuhinje.
– Hoću da kažem i ovo – neka se zna: bio sam u kabinetu kod savetnika ministra za brigu o selu gospodina Krkobabića, s molbom da država barem malo pomogne ovaj projekt iz siromašnog Trgovišta.
Znate šta mi je odgovorio? „Ne mogu ja da se bavim tim glupostima“ – citira Đorđević državnog činovnika.
Tog trenutka je kod Đorđevića kap prelila čašu. Bez reči je izašao iz kabineta, zaputio se u rodno Trgovište, a usput doneo tešku odluku da raskine s poslom koji je bio njegova dugogodišnja želja.
Šteta. Sa Đorđevićem ili bez njega, ovo Etno selo treba još da živi jer su njegovi potencijali višestruko značajni i korisni pre svega za Trgovište.
– Bili su ovde Beograđani, Novosađani, Nišlije, Leskovčani, naravno i Vranjanci, a iz sveta Francuzi, Englezi, Talijani, Grci, Česi, Arapi iz Emirata, Makedonci…
Oni koji su ovde bili redovno se vraćaju, ali uvek gunđaju zbog prilaznog puta – podseća vlasnik.
A, kako i ne bi kada su cene boravka u dvokrevetnim sobama prava bagatela. Za četvoročlanu porodicu u kojoj su dva deteta, tri dana sa dva noćenja, sa originalnom, zdravom i svežom hranom, košta 10.000 dinara.
Samo Etno selo je raj za oči u kome je svaki detalj osmišljen. Tu su pekara i pečenjara, kazan za pečenje rakije, pa stara oruđa, kućni predmeti, alati. Posebna priča su potok, fontana, igraonice za decu, voće, povrće i šumski plodovi, pitome domaće životinje…
Na sve ovo sada staviti katanac, bio bi zločin, zato lokalna samouprava i nadležna ministarstva imaju i šansu i obavezu, da do kraja godine isprave svoje greške, da Trgovište pozove turiste, a svi skupa Draganu Gagiju Đorđeviću vrate osme na lice.
Radoman Irić
There is no ads to display, Please add some