Ana Marija je preživela nezamislivo, sada joj je potrebna pomoć

Postoje priče koje se ne čitaju lako. One koje ostavljaju knedlu u grlu i pitanje koje boli: kako je moguće da neko sve ovo preživi – i ostane uspravan?

Za Ana Mariju Mehović (1977), pravda nije bila brza. Nije bila ni blaga. Njeno detinjstvo prekinuto je kada je imala svega šest godina. Ono što je trebalo da bude dom, postalo je mesto straha. Trauma koju je tada doživela nije ostala u prošlosti. Ona živi i danas – u telu koje pamti, u snovima koji se vraćaju, u mirisima koji bude paniku.

„Iskreno nisam ni znala šta je to. To se odigravalo uvek u mojoj sobi, na patosu. I uvek je imao neki miris, dezodorans… često mogu da ga osetim i da mi nije dobro od njega“, obrazložila je Ana Marija.

Godinama je ćutala. Nosila sram koji nije bio njen. Umesto zaštite – tišinu. Umesto pravde – samoću. U jednom trenutku, bol je postao toliko jak da više nije videla izlaz.

„Dugo sam to planirala. Čak sam i bila srećna zato što me neće više biti… Ostavila sam poruku da me ne bude, ako me pronađu“, dodala je ona.

Preživela je. I danas govori o tome ne da bi šokirala – već da bi neko drugi možda preživeo lakše nego ona.

A onda, kada je gotovo prestala da veruje da za nju postoji išta dobro, desilo se nešto što naziva svojom kasnom pravdom – upoznala je ljubav.

„Dejan je meni sve što imam u životu. Živim za tu ljubav. Bojim se da mi se nešto ne desi, da ostane sam… Zajedno smo sedam godina. Upoznali smo se u Centru za beskućnike“, ispričala je sa suzama u očima.

Danas Ana Marija živi skromno, opterećena bolešću i siromaštvom. Svaki dan je borba. Ipak – ne odustaje. Slikanjem manastira, stvaranjem i molitvom, pokušava da održi ravnotežu kada telo popušta, a život traži više nego što ima.

Ovo nije priča o sažaljenju.

Ovo je priča o preživljavanju.

I o pitanju koje ostaje svima nama: Hoćemo li dozvoliti da još jednom ostane sama – ili ćemo joj pomoći sada, dok je još ovde?

Ako želite i možete, pomozite Ani Mariji da preživi dostojanstveno.

HO Verittas – računi za donacije:

Dinarski račun: 170-30057681000-14

Devizni račun (IBAN): RS35170003005768100305

SWIFT: BACXRSBG

PayPal: sgvdinj@gmail.com

Ponekad pravda ne stigne na vreme.

Ali pomoć – još uvek može.