Jednačina Alberta Ajnštajna E = mc² spada među najpoznatije naučne formule na svetu, a njen značaj ni danas ne gubi na aktuelnosti.
Kako objašnjava profesorka fizike Jasmina Aleksić, suština je u tome da materija ima dva vida – supstancu i fizičko polje.
„Masa kao mera inertnosti tela može da se pretvori u energiju kroz određene procese, a i obrnuto. Energija se takođe može pretvoriti u masu. Plastičan primer je Sunce, čija se masa pretvara u energiju i zrači svetlost i toplotu koje dopiru do nas“, navodi ona.
Primena ovog otkrića prepoznaje se i u svakodnevnom životu, pre svega kroz rad nuklearnih elektrana, gde se pretvaranjem mase teških elemenata dobija energija.
„To je jedan od najčistijih vidova energije“, kaže Aleksić.
Na pitanje da li su Ajnštajnovi zakoni fizike i dalje neupitni, profesorka ističe da fizika počiva na postojanosti prirodnih zakona.
„Fizički zakoni, naravno, važe uvek i svuda bez izuzetka. Oni se mogu samo nadograđivati ili poboljšavati, ali ne i osporavati“, naglašava ona.
I dok savremena tehnološka dostignuća, poput onih u Rusiji i Kini, često bude utisak da „prkose“ postojećim zakonima, nauka ostaje dosledna.
„Ne radi se o osporavanju, već o nadogradnji Ajnštajnove teorije, što naučnici širom sveta već u praksi čine na izuzetno uspešan način“, zaključuje Aleksić.