Sport

KK „Play Bujanovac“ – mesto gde vlada drugarstvo!

Petar, Jovana i Nikolija učenici su osnovne škole Branko Radičević i pored toga što su odlični djaci, oni su i članovi košarkaškog kluba „Play 017“ gde treniraju, igraju se i druže.

Posetili smo ih na jednom treningu gde su nam pokazali svoje basketaške veštine i podelili sa nama svoje utiske o zajedničkim treninzima koje su imali sa svojim vršnjacima iz kampa za izbeglice i migrante u Bujanovcu. 

Aleksić Petar ima 10 godina i kaže da je prvo trenirao fudbal, ali je od drugara u školi čuo za sjajnu atmosferu koja vlada među decom u KK „Play 017“ i odlučio da se upiše na košarku. 

-Ovde se svi druže, dečaci i devojčice, Srbi i Albanci i Romi, a nedavno smo imali u poseti i naše drugare iz Kampa za migrante, i meni se to jako dopada. Svi treniramo zajedno, a ponekad posle treninga odemo na sok ili sladoled svi zajedno sa trenerom. Ne postoje razlike među decom, stariji vode računa o mlađima i to je sjajno – priča Petar. 

On kaže da su se svi baš obradovali kada im je trener rekao da će sa njima da treniraju deca iz Kampa za migrante u Bujanovcu. 

-Bilo mi je baš drago kada su došli. Trener nam je ispričao da je u njihovoj zemlji rat i da su morali da pobegnu jer je tamo jako opasno, puca se i padaju bombe. Mi smo se sa njima odmah sprijateljili. Pričali smo na engleskom – objašnjava Petar. 

Iste utiske dele i Jovana i Nikolija Veljanović. Ove dve devojčice su sestre i imaju osam i devet godina. U klubu su jedna tri, a druga godinu dana i iz njihovih odgovora i osmeha vidi se da vole što su tu. 

-Mi se ovde mnogo lepo družimo, idemo na pripreme, putujemo na utakmice i razmene sa drugim klubovima. Bile smo u Beogradu, Skoplju, Vlasotincu – pričaju devojčice uglas.  One kažu da su njihovi drugari iz Kampa u početku bili stidljivi i malo uplašeni.

-Oni su stajali i gledali u nas, nisu prilazili, nekako kao da su stidljivi i uplašeni- priseća se Jovana dana kada su mali migranti došli na prvi trening.  Ona kaže da je onda trener njima rekao da priđu i pozovu ih u igru i da su one to i uradile. 

-Mi smo im rekle na engleskom da su dobrodošli, pitali smo ih da li žele da igraju basket sa nama i vrlo brzo smo se svi zajedno smejali – priča mala Jovana Veljanović.

Njena sestra Nikolija kaže da su dečaci iz kampa za migrante dobri drugovi i da joj je bilo mnogo drago što su pričajući sa njima vežbale svoje znanje engleskog jezika. 

-Odlično znaju engleski jezik, naučile smo neke nove reči od njih, a oni su od nas naučili da igraju između dve vatre – kaže Nikolija i dodaje da se nada da će oni sa svojim porodicama stići tamo gde žele da odu i da će biti srećni. 

Petar, Nikolija, Jovana i njihovi drugovi iz košarkaškog kluba „Play 017“ poklonili su svojim vršnjacima iz Kampa za migrante u Bujanovcu dresove ovog kluba i svi su se na njih potpisali.

Zajednička poruka koju su poslali svojim drugarima iz kampa je da ljubav i drugarstvo mogu pobediti sve prepreke, različitosti i predrasude. 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button