Život na odloženo – trošimo budućnost da bismo živeli danas

Život na odloženo posledica je korišćenja finansijskih instrumenata, pre svega kredita, koji omogućavaju ljudima kupovinu trajnih potrošnih dobara: kuća, stanova, automobila, pa čak i odlazaka na godišnji odmor.

Međutim, u praksi se sve češće koristi i za osnovne potrepštine, poput hrane i pića, što stručnjaci ocenjuju kao ozbiljnu grešku.

„Ljudi to čekovima kupuju i troše danas, a plaćaju, recimo, za godinu dana. Sve je češća slika u supermarketima da ljudi ispred vas popunjavaju čekove čiji je rok dospeća 300 i više dana. Vi ćete tu hranu koristiti danas i narednih sedam do osam dana, a kada dođe na naplatu, nećete imati pojma šta ste zapravo kupovali prošle godine“, istakla je Tiana Anđelković, ekonomistkinja.

Ovako ponašanje, dodaje ona, nije samo praktično problematično, već i ekonomski neodrživo.

„Kao ekonomista moram da kažem da je ovakvo ponašanje suprotno osnovnim ekonomskim principima i modelima, koji kažu da moramo deo današnje potrošnje da ostavimo sa strane, da uštedimo, kako bismo živeli bolje sutra.

Nažalost, štednju uopšte i nemamo, nego trošimo budući dohodak da bismo pokrili jaz između naših potreba i naših mogućnosti. Tako se zapravo urušava finansijska stabilnost pojedinca i porodice“, zaključila je naša sagovornica.

Na kraju, ključna razlika je u tome da li se odloženo plaćanje koristi kao podrška kvalitetu života ili kao zamena za osnovne troškove svakodnevice. Upravo ta linija razgraničenja određuje da li će život na odloženo biti strateški izbor ili put ka finansijskoj nestabilnosti.

There is no ads to display, Please add some