Veštačka inteligencija i zaštita podataka: izazovi i mogućnosti
Veštačka inteligencija (AI) je tehnologija koja je postala integralni deo savremenog društva, primenjujući se u različitim industrijama, od zdravstva, finansija, pa sve do obrazovanja i zabave. Iako AI donosi mnoge koristi, uključujući optimizaciju procesa, poboljšanje efikasnosti i donošenje informisanih odluka, ona takođe postavlja značajne izazove kada je u pitanju zaštita podataka i privatnost korisnika. Kako se AI sve više integriše u svakodnevne aktivnosti i poslovne procese, postavlja se pitanje kako upravljati podacima na način koji će omogućiti razvoj AI tehnologija, a istovremeno očuvati sigurnost i privatnost korisnika.
Šta je Veštačka inteligencija i kako funkcioniše?
Veštačka inteligencija se odnosi na sisteme i mašine koje koriste algoritme i podatke kako bi obavljali zadatke koji zahtevaju ljudsku inteligenciju, poput prepoznavanja obrazaca, donošenja odluka i učenja iz iskustava. AI koristi različite tehnike, kao što su mašinsko učenje (ML), duboko učenje (DL) i obrada prirodnog jezika (NLP), kako bi se obradili ogromni setovi podataka i obezbedili relevantni uvidi ili predviđanja.
Za AI da bi bila efikasna, neophodno je imati pristup velikim količinama podataka. Ovi podaci mogu biti lični, osetljivi i često uključuju informacije kao što su zdravstveni podaci, finansijske informacije, informacije o ponašanju korisnika, pa čak i biometrijski podaci.
Veza između Veštačke inteligencije i zaštite podataka
Kako bi AI mogao da funkcioniše, mora da prikuplja, analizira i interpretira podatke, često iz različitih izvora i u velikim količinama. Ovaj proces obrade podataka može predstavljati izazov u smislu zaštite privatnosti i sigurnosti korisničkih informacija. Postoji nekoliko ključnih pitanja kada je u pitanju zaštita podataka u kontekstu AI:
1. Prikupljanje i skladištenje podataka – Kako AI sistemi prikupljaju i skladište podatke, često se postavlja pitanje koji podaci se koriste i kako se ti podaci čuvaju. Ako podaci nisu pravilno zaštićeni, može doći do neovlašćenog pristupa i zloupotrebe informacija.
2. Privatnost korisnika – AI sistemi često rade sa osetljivim ličnim podacima. U mnogim slučajevima, korisnici nisu u potpunosti svesni koje informacije se prikupljaju i kako se koriste. U skladu s tim, postoji rizik od narušavanja privatnosti korisnika, pogotovo kada se podaci koriste za komercijalne svrhe ili kada AI sistemi neprimerno koriste lične podatke.
3. Transparentnost u odlučivanju – AI sistemi donose odluke na osnovu podataka, ali način na koji se donose ove odluke često nije transparentan. Zbog toga, korisnici i organizacije mogu biti nesvesni kako se njihove informacije koriste i kako AI dolazi do određenih zaključaka, što može dovesti do problema sa poverenjem i legalno-pravnim pitanjima.
Izazovi u zaštiti podataka u kontekstu veštačke inteligencije
1. Sigurnost podataka – Jedan od najvećih izazova u zaštiti podataka u AI sistemima je kako se podaci štite tokom njihove obrade i skladištenja. Ako se podaci ne šifruju adekvatno, postoji mogućnost da napadači mogu pristupiti, ukrasti ili izmeniti podatke, što može imati ozbiljne posledice po korisnike i organizacije.
2. Zloupotreba podataka – Zloupotreba podataka predstavlja ozbiljan rizik u svetu veštačke inteligencije. Na primer, AI može koristiti podatke za targetiranje korisnika sa reklamama ili manipulaciju njihovim ponašanjem, što može biti etički problem. Takođe, u nekim slučajevima, AI može koristiti podatke za profilisanje korisnika na osnovu njihovih ličnih karakteristika, što može dovesti do diskriminacije.
3. Pravila i regulative – Sa rastućom primenom AI, pravni okvir za zaštitu podataka mora biti razvijen kako bi se obezbedila sigurnost i privatnost korisnika. Propisi kao što su Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) u Evropskoj uniji postavljaju pravne standarde za zaštitu podataka, ali postoji potreba za dodatnim zakonodavstvom koje će se baviti specifičnostima AI tehnologija.
4. Ovisnost o podacima – Veštačka inteligencija zavisi od podataka za svoju funkcionalnost. Međutim, podaci koji se koriste za obuku AI sistema mogu biti netačni, pristrasni ili nekompletni, što može dovesti do loših odluka i pogrešnih predviđanja. Takođe, prikupljanje previše podataka može ugroziti privatnost korisnika.
Mogućnosti i rešenja za zaštitu podataka u AI sistemima
Iako su izazovi u vezi sa zaštitom podataka u AI neizbežni, postoje brojna rešenja koja mogu pomoći u očuvanju privatnosti i sigurnosti:
1. Šifrovanje podataka – Jedna od osnovnih tehnika zaštite podataka je šifrovanje, koje osigurava da podaci, iako prikupljeni i procesirani, ostaju zaštićeni od neovlašćenog pristupa.
2. Anonimizacija i pseudonimizacija podataka – Ove tehnike omogućavaju da se lični podaci uklone ili maskiraju, čineći ih teško prepoznatljivim, dok se istovremeno omogućava analitički rad sa podacima.
3. Ograničavanje pristupa podacima – Ograničavanje pristupa podacima samo na relevantne i ovlašćene osobe ili sisteme može pomoći u smanjenju rizika od curenja podataka.
4. Obuka i edukacija korisnika – Edukacija korisnika o pravima na privatnost, bezbednosti podataka i načinima kako se mogu zaštititi od zloupotrebe podataka je ključna za smanjenje rizika.
5. Regulatorni okviri i etički standardi – Implementacija jasnih regulatornih okvira i etičkih smernica može pomoći organizacijama da koriste AI na odgovoran način i poštuju prava korisnika. Propisi poput GDPR-a već postavljaju visoke standarde zaštite podataka, ali potrebna su dodatna pravna i etička pravila koja će adresirati specifične izazove u vezi sa veštačkom inteligencijom.
Veštačka inteligencija nudi ogromne prednosti u različitim sektorima, ali istovremeno nosi i značajne izazove kada je u pitanju zaštita podataka. Da bi se iskoristile prednosti AI, potrebno je razviti i primeniti strategije za zaštitu privatnosti i sigurnosti podataka, kao i uskladiti upotrebu AI sa odgovarajućim pravnim, etičkim i tehničkim normama. S obzirom na brzinu razvoja AI tehnologija, ključno je da se stalno unapređuju mere zaštite podataka kako bi se stvorila sigurna i poverljiva digitalna okruženja za korisnike širom sveta.
Ovaj medijski prilog je nastao kao rezultat projekta “Promocija bezbednosti dece u digitalnom okruženju”, koji Organizacija za razvoj i demokratiju Bujanovac realizuje uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Vlade Republike Srbije.
