Tradicija u korak s vremenom

U doba ubrzanog tehničko-tehnološkog razvoja, internet, društvene mreže, trendovi i influenseri postali su neodvojivi deo svakodnevnog života, kako u Srbiji tako i širom sveta.

Sveprisutnost digitalne sfere, sasvim neprimetno, ostavlja trag na srpsku tradiciju, oblikujući je i donoseći sa sobom različite, za ove prostore, nepoznate običaje.

Od proslave Noći veštica do novih načina venčanja, srpska kultura se suočava s izazovima globalizacije, gde postoji opasnost od gubitka sopstvene istorije i identiteta.

Važno je razumeti da tradicija nije statična, nego živa i dinamična. Ona evoluira s vremenom, prilagođavajući se novim okolnostima i potrebama društva. Kako se svet neprestano menja, postavlja se pitanje može li tradicija pratiti brzi ritam savremenog društva. Tradicionalne vrednosti i običaji mogu se naći u svim aspektima života, bilo da je reč o porodičnim ritualima, verskim okupljanjima ili praznicima koji odražavaju istorijske i kulturne trenutke.

Kako se svet modernizuje, suočavamo se sa izazovom očuvanja tradicije i istovremeno sa otvaranjem prema novim idejama i perspektivama. Ukoliko tradicija ostane zatvorena u prošlosti i odbaci promene, rizikuje da postane neprikladna i neprimenjiva u savremenom svetu. No, ako se tradicija prilagodi novim okolnostima, može i dalje igrati značajnu ulogu u našem životu i društvu.

Na ovu temu, konkretnije o očuvanju srpske tradicije i kulture u doba globalizacije, razgovarali smo sa etnološkinjom Narodnog muzeja u Leskovcu, Slađanom Rajković.

Prema njenim rečima, internet, društvene mreže, trendovi i influenseri negativno su uticali na srpsku tradiciju. Međutim, iza kulisa nazire se i dvostruko dejstvo, u smislu da, sa jedne strane, negativan uticaj donosi percepciju da su tradicionalni običaji zastareli i neinovativni, zaostali i nisu “in” u odnosu na globalne trendove.

Ovaj pogled na tradiciju može dovesti do smanjenja interesovanja za očuvanje i praktikovanje srpskih običaja. Sa druge strane, te iste onlajn platforme omogućavaju obnovu i vaskrsnuće određenih običaja i tradicija, jer mladi mogu lakše pristupiti informacijama o njima i ohrabrivati njihovu praksu.

Takođe, putem interneta mogu se promovisati kulturni događaji, manifestacije i takmičenja koja neguju srpsku tradiciju, privlačeći pažnju mladih i podstičući ih da aktivno učestvuju u očuvanju nasleđa. Običaji su ti koji su podložni promenama.

Kada je reč o konkretnim primerima nepoznatih običaja koji su se pojavili u Srbiji pod uticajem globalnih trendova, kao vodeći izdvajaju se: uvođenje deveruša na venčanjima (devojaka koje prate mladu), otkrivanje pola deteta balonima ili dimom, fotografisanje mladenaca sa kućnim ljubimcima, pojava stripera na proslavama.

Takođe, praktikuju se “tri u jedan” svečanosti: svadba, prvi rođendan i krštenje deteta u istom danu, aktuelno je sakupljanje novca za medeni mesec tj. bračno putovanje umesto svadbe, a trend je i da se mladi venčaju kada mlada ostane trudna, odnosno u drugom stanju.

Nema sumnje da sa globalizacijom dolaze i novi običaji koji mogu zameniti ili potisnuti naše tradicionalne vrednosti.

Etnološkinja Rajković dalje je objasnila da iako proslava Noći veštica nije deo srpske tradicije, ona je pod uticajem interneta i globalnih medija postala sveprisutna u društvu. Uvođenje engleskog jezika u školama i prisustvo stranih serija i filmova utiče na promenu percepcije tradicionalnih srpskih praznika. Time se smanjuje interesovanje za tradicionalne običaje vezane za naše praznike poput proslave Sv. Luke (koji se obeležava istog datuma kad i Noć veštica, 31. oktobra), on se i ne pominje i deca uglavnom ne znaju za naš praznik, interesantnije su im tikve i svetiljke.

Postoje kako izazovi tako i prednosti kada je reč o globalizaciji i njenom uticaju na srpsku istoriju i kulturu. Prednosti uključuju dostupnost drugih kultura, običaja i znanja koji obogaćuju srpsko društvo.

Međutim, izazovi su u očuvanju srpske tradicije i identiteta, jer postoji opasnost od asimilacije stranih uticaja koji bi mogli zameniti autentične srpske običaje i vrednosti. Stoga nikako ne smemo zaboraviti naše običaje a prihvatati i olako uvoditi običaje drugih naroda i podneblja, jer samim tim gubimo svoj identitet. Od izuzetne je važnosti sistematski raditi na tome da se tradicija sačuva.

Jedan od ključnih aspekata održavanja tradicije u korak s vremenom je njeno razumevanje i tumačenje u današnjem kontekstu. To podrazumeva suočavanje s novim izazovima, tehnologijom i vrednostima koje preovladavaju u modernom društvu. Tradicija ne bi trebala biti kruta i nefleksibilna, već treba biti sposobna odgovoriti na promene i prilagoditi se novim generacijama. Time se omogućuje da ona i dalje bude relevantna i da ostane verodostojna za buduće generacije.

Osnovni preduslov, srž razrešenja participacije mladih u čuvanju simbola srpskog nacionalnog identiteta, jeste edukacija. Mladi se mogu uključiti aktivnim učenjem o tradiciji i kulturi, učešćem u kulturnim manifestacijama, angažmanom u radionicama i programima posvećenim srpskoj tradiciji. U celokupan proces, neophodno je integrisati stručnjake iz oblasti etnologije, istorije, arheologije, slavistike, etnomuzikologe i drugih srodnih nauka, da bi oni obezbedili kvalitetno prenošenje znanja i iskustva.

Konkretnije, obrazovni sistem trebalo bi da prilagodi svoj kurikulum kako bi se uključila edukacija o srpskoj tradiciji i nacionalnom identitetu, prema mišljenju stručnjakinje iz Leskovca, vraćanjem nekih starih i uvođenjem novih predmeta koji se bave narodnom tradicijom, kulturom, istorijom i etnologijom, kako bi se osnažila svest mladih o značaju očuvanja nacionalnog identiteta.

Tradicionalni predmeti poput: domaćinstva, Opštenarodne odbrane i zaštite, etnologije (poreklo religija kod Slovena, gde bi se vežbalo umeće u vezu, pletenju, heklanju i šivenju), etnologije duhovne kulture (običaji, folklor – narodno kolo, igra i etno pevanje), etika i moral, bili bi pun pogodak. Takođe, proširenje nastave istorije i veće uključivanje lokalnih aspekata kulture mogu doprineti boljem razumevanju i čuvanju srpskog nacionalnog identiteta.

Strategije koje se mogu primeniti kako bi se podigla svest mladih o značaju čuvanja srpske istorije i kulture uključuju obrazovanje, organizovanje radionica kao i raznih oblika edukacije i informisanja putem medija, sa posebnim akcentom na lokalne medije i društvene mreže. Svakako bi vraćanje obaveznog vojnog roka bilo stimulišuće, kao i revitalizacija narodnih sabora lokalnog karaktera, možda i uvođenje takmičenja iz tradicionalnih disciplina (narodno kolo i igra, tradicionalni instrument, sportske tradicionalne igre). Ove aktivnosti i događaji privukli bi pažnju mladih i odvojili ih od virtuelnog sveta.

Lokalne zajednice mogu podstaći očuvanje srpskih običaja i tradicije među mladima organizovanjem raznih letnjih igara, takmičenja u poznavanju običaja i tradicije i drugih aktivnosti na temu narodne tradicije. Takođe, važno je uključiti mlade ljude u organizaciju ovih događaja kako bi se osećali povezano i odgovorno za čuvanje svog nasleđa.

Srpski mediji bi mogli igrati ključnu ulogu u promovisanju i očuvanju srpske tradicije i kulture u eri interneta i društvenih mreža putem raznih online platformi. To uključuje kreiranje sajtova, informativnih članaka, kvizova, intervjua i reportaža posvećenih srpskoj tradiciji i običajima.

Kroz kreiranje sadržaja koji ističu važnost našeg nasleđa, mediji mogu podstaći mlade da se ponose svojim kulturološkim identitetom i da ga neguju u vremenu sveprisutne globalizacije. Takođe, saradnja sa lokalnim medijima može doprineti boljem pokrivanju i promociji kulturnih događaja i aktivnosti u raznim delovima zemlje.

Savremene tehnologije mogu poslužiti kao sredstvo očuvanja tradicije. Društvene mreže, digitalne arhive i aplikacije mogu omogućiti ljudima da dele tradiciju i kulturno nasleđe s celim svetom, čime se otvara mogućnost da tradicija bude dostupna širem broju ljudi i time postane globalno cenjena.

Ujedno, tradicija može biti most između prošlosti i budućnosti. Ona nam pruža osećaj povezanosti s našim korenima i istorijom, a istovremeno nas uči važnim vrednostima kao što su poštovanje, porodica, solidarnost i ljubav prema kulturi. Očuvanje tradicije takođe može pomoći u očuvanju biološke i kulturne raznolikosti u svetu koji se često suočava s uniformizacijom.

Tradicija u korak s vremenom je dinamičan proces koji zahteva razumevanje, prilagođavanje i sudelovanje zajednice. Očuvanje srpske tradicije u doba digitalne ere zahteva angažman celokupnog društva, od obrazovnih institucija i stručnjaka, preko lokalnih zajednica, do medija i influensera. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati da naše nasleđe ostane živo i da se prenosi s generacije na generaciju, čuvajući tako naš simbol nacionalnog identiteta.

Zato očuvanje tradicije ne znači živeti u prošlosti, već je voditi u budućnost kao vredan resurs koji može obogatiti naše živote, povezati nas sa prošlim generacijama i nadahnjivati nove ideje.

“Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Leskovca. Stavovi  izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“