Šta sadrže izveštaji o izvršenju budžeta Grada Vranja?

Skupština Grada Vranja na svojoj sednici krajem novembra prošle godine usvojila je izveštaj o izvršenju gradskog budžeta za devetomesečni period i projekciju izvršenja do kraja tekuće kalendarske 2022. godine.

Ukupni prihodi do kraja devetomesečnog perioda ostvareni su u procentu od 72,6 odsto u odnosu na plan izvršenja, a projekcija izvršenja do kraja godine je manja od 80 odsto.

Na rashodnoj strani izvršenje budžeta do kraja devetomesečnog perioda ostvareno je u procentu od 71,4 odsto u odnosu na plan, dok je procena projekcije izvršenja do kraja godine na procentu od nešto manjem od 78 odsto.

Nenad Tasić, načelnik Odeljenja za budžet i finansije Grada Vranja, u izveštaju o izvršenju budžeta naveo je da je ukupan obim prihoda budžeta za 2022. godinu od 3.683.099 dinara uvećan do kraja godine za 69.534.000 dinara, a na osnovu projekata koji se finansiraju iz namenskih transfernih sredstava iz Republike Srbije.

Ti projekti su rekonstrukcija i poboljšanje energetske efikasnosti vrtića «Pčelica», uvođenje javne rasvete, izgradnja saobraćajnica u naselju gde su sagrađene zgrade sa stanovima za pripadnike službe bezbednosti i rekonstrukcija Zdravstvenog centra u Vranju u okviru projekta «Jedna zgrada, jedna bolnica».

Po Tasićevim rečima, «ukupni rashodi budžeta uvećani su od 2.679.000.000 na 3.850.000 dinara i to je uslovilo dva rebalansa tokom 2022. godine sa projektovanim deficitom od 160 miliona dinara».

Gradski većnik za budžet i finansije Bojan Kostić naveo je razloge za rebalans budžeta i izvršenje koje nije prešlo procenat od 80 odsto od plana.

«Razlozi za rebalans i izvršenje od blizu 80 odsto budžeta za 2022. godinu su rast cena energenata, povećanje kamatnih stopa i subvencije za javni prevoz, uz povećanje sredstava za kapitalne investicije, računajući i rekordna sredstva za rekonstrukciju škola i vrtića na području Grada Vranja i učešće lokalne samouprave u projektu «Čista Srbija» koji je realizovan u ovoj godini u saradnji i finansijskom sadejstvu Grada sa Ministarstvom za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu», obrazložio je većnik Kostić.

Na pitanje pojedinih odbornika kako će biti pokriven deficit budžeta od 160 miliona dinara, Kostić je odgovorio «da Grad Vranje računa na razvojna sredstva iz Evropske Unije i budžetsku rezervu».

Kostić je na pitanje odbornika o eventualno nenamenski utrošenim parama iz gradskog budžeta, odgovorio «da nije bilo nenamenskog trošenja sredstava iz budžeta, ali da je povremeno dolazilo do prenamene novca u slučaju nužne potrebe, ali samo sredstava koja Grad dobija iz izvornih prihoda, jer su transferna sredstva strogo namenska i ne postoji način njihove prenamene od one namene koja je unapred određena».

Sednici je prisustvovalo 59 odbornika od ukupno 65 i svi su glasali za usvajanje izveštaja o izvršenju budžeta za devetomesčni period 2022. godine i projekciju izvršenja do kraja kalendarske godine.

U pitanju su odbornici koji su pripadnici stranaka učesnica lokalnih izbora 2020. godine, kada su stranke opozicije bojkotovale izbore, pa je zbog participacije u gradskoj vlasti koju predvodi SNS Jedinstvene Srbije i socijalista, te priželjkivanja Srpske desnice da uđe u strukture lokalne vlasti, vranjski parlament poprimio jednostranački karakter.

Jednoglasje u Skupštini Grada Vranja, ipak, nije uticalo na pojedine odbornike da postavljaju nešto delikatnija pitanja vodećim funkcionerima Grada i rukovodiocima koji se bave finansijama i budžetskom problematikom. Između ostalih, čule su se primedbe «da su na planu izmirenja plata zaposlenih u Gradskoj upravi i javnim preduzećima i ustanovama, direktnim budžetskim korisnicima, izvršenja budžeta 100 procenata, ali da su izvršenja kada su u pitanju kapitalni projekti ispod 80, pa i 70 odsto».

«Za plate zaposlenih je predviđen rashod u iznosu od 962,7 miliona dinara, oko četvrtine ukupnog budžeta, izvršenje je na tom planu stoprocentno, to razumem, ljudi koji rade u javnom sektoru čije zarade zavise od gradske kase, moraju da prime platu, ipak, indikativno je da je izvršenje budžeta «zatajilo» na kapitalnim investicijama, pa se deo tih investicija prenosi u 2023. godinu, kao rekonstrukcija Kosovske ulice, pravca koji ima regionalni saobraćajni značaj, zatim, izgradnja vrtića u naselju Raška u Vranju prolongira se do septembra 2023. godine, projekti u okviru «Čiste Srbije» takođe nisu realizovani do kraja, tu mislimo na ulice Ivana Cankara, Majora Milana Tepića, pa je i okončanje rekonstrukcije znamenite Baba Zlatine ulice gde se nalaze spomen kuća književnika Bore Stankovića i Svepravoslavni centar Justin Ćelijski i Vranjski, najavljeno za maj naredne godine iako taj projekat ima poseban kulturološki i turistički značaj», naveli su odbornici iz redova Srpske desnice i Socijalističke partije Srbije.

Odbornici Jedinstvene Srbije, sasvim u skladu sa akcentom na socio-ekonomsku izdržljivost ugroženih kategorija stanovništva, potencirali su «krnje» izvršenje budžeta u odeljku socijalne pomoći.

«Na planu socijalne pomoći izvršenje budžetskih davanja u ovoj oblasti u 2022. godini realizovano je sa više od 80 odsto, dakle, više od izvršenja na polju kapitalnih investicija, tu je utrošeno 67,5 miliona dinara od predviđenih 84,4 miliona, što možemo da razumemo imajući u vidu rast cena energenata i probleme u prilivu prihoda u gradski budžet uzrokovane padom potrošnje stanovništva, ali za ugrožene kategorije naših građana socijalna pomoć je više od života, posebno kada znamo da su prehrambeni artikli prvi na listi uvećanja cena među svim životnim potrepštinama, pa ćemo zato uvek insistirati na stoprocentnom izvršenju budžeta na planu socijalnih davanja», istakli su odbornici JS.

Gradski većnik za finansije i rukovodilac Odeljenja za budžet i finansije nisu na pitanje odbornika koliki je iznos sredstava prenamenjenih tokom budžetske 2022. godine, pozivajući se na činjenicu da su sva utrošena sredstva namenski potrošena i da je nekoliko desetina manjih i saobraćajno manje značajnih ulica asfaltirano na području Vranja, a sve, kako su potencirali, u interesu građana Vranja na celokupnoj teritoriji Grada.

Za razliku od odbornika parlamentarnih stranaka u Skupštini Grada Vranja, vanparlamentarne političke partije su u svojim saopštenjima kritikovale izveštaj gradskih funkcionera o izvršenju budžeta za 2023. godinu.

Gradski odbor Narodne stranke je ocenio «da izvršenje budžeta za tada još uvek tekuću godinu nije moglo da bude realizovano do kraja, jer su gradske pare, a to su sredstva građana, poreskih obveznika, «pojele» armije nepotrebno zaposlenih u lokalnom javnom sektoru».

«Navešćemo primer «prezaposlenosti» u Gradskoj upravi od 30 odsto viška, a posebno u javnim preduzećima koja nisu u sferi samofinansiranja, kao što su «Vodovod» i «Komrad», prvopomenuto preduzeće imalo je ranije manje od 200 radnika, sada ima 280, a ovo drugo je od 160 radnika pre desetak godina «doguralo» do 240, a da ne pominjemo «Urbanizam», «Upravu Banje» u Vranjskoj Banji, brojna javna preduzeća, radi se o armiji novozaposlenih radnika po stranačkom ključu i stalnom zapošljavanju na privremeno-povremenim poslovima, pa je sasvim očekivano da nema izvršenja budžeta do kraja, te su logično kapitalne investicije prolongirane u dolazeću 2023. godinu», saopštili su vranjski narodnjaci.

Nešto kasnije oglasili su se i iz Gradskog odbora Pokreta slobodnih građana sa ocenom «da su Vranje kao i čitav jug Srbije zakinuti od Republike na planu vraćanja transfernih sredstava Gradu, te da je zato izvršenje budžeta daleko ispod 80 odsto».

«Budžeti lokalnih samouprava su u raljama finansijske centralizacije, to naročito važi za Vranje, koje sa budžetom od 3,5 milijardi dinara predstavlja jedan odsto deficita budžeta države Srbije koji iznosi 21 milijardu dinara, ali ako bi budžet Vranja bio jedan odsto od budžeta Srbije, tada bi budžet Grada bio uvećan sedam puta, a sve je to posledica finansijske centralizacije, pa i izvršenje budžeta za 2022. godinu prelazi nekako procenat od 70 odsto, što je posledica slabijeg priliva od izvornih prihoda u vremenu otežane ekonomske izdržljivosti stanovništva zbog rasta cena energenata i hrane», objasnio je član Gradskog odbora PSG Dragoljub Stevanović, diplomirani ekonomista i zamenik gradonačelnika Vranja od 2014. do 2016. godine.

Napominjemo na kraju, Skupština Grada Vranja u periodu posle isteka 2022. godine nije na svoja tri zasedanja posle nove godine raspravljala o izvršenju budžeta za «celu» budžetsku godinu, već je na sednici krajem novembra razmatrala izvšenje budžeta za devetomesečni period sa procenom projekcije izvršenja do kraja godine, što verovatno nije praksa većine lokalnih samouprava na teritoriji Srbije.

„Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran TV Info Puls i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije”. 

”This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication  are the sole responsibility of TV Info Puls and may in no way be taken to reflect the views of the European Union“.