Udruženje mladih Naš svet, naša pravila (NSNP) je 12. avgusta na Međunarodni dan mladih predstavilo rezultate sveobuhvatnog istraživanja sprovedenog početkom 2025. godine, koje oslikava realan položaj i potrebe mladih u Pčinjskom okrugu, jednom od najsiromašnijih regiona Srbije.
Analiza obuhvata podatke o demografiji, kvalitetu života, vrednostima, zapošljavanju, aktivizmu, kulturi, zdravlju i bezbednosti mladih, kao i preporuke za unapređenje omladinske politike.
Ključni nalazi istraživanja
Masovna namera odlaska mladih
Više od četiri petine mladih (86,5%) iz Pčinjskog okruga planira da napusti svoj grad, a preko polovine (52%) kaže da će to sigurno učiniti. Najprivlačnija destinacija je inostranstvo, koje bira 53,9% mladih, dok se 16,6% opredeljuje za Beograd, a 15,7% za Niš.
U Vranju je situacija još alarmantnija – čak 89,2% mladih želi ili već planira da ode iz Vranja, a samo 10% planira da ostane. Glavni razlozi su bolji životni standard (48,1%) i potraga za poslom (27,2%), dok obrazovanje i porodični razlozi imaju manji udeo. Ovi podaci ukazuju na duboko nepoverenje mladih u mogućnosti koje lokalne sredine nude za kvalitetan život i profesionalni razvoj.
Loš kvalitet života u lokalnim sredinama
Prosečna ocena kvaliteta života u Pčinjskom okrugu iznosi svega 2,32 od mogućih 5, a tek 13,7% mladih smatra da je on dobar (ocene 4 i 5). Mladi najčešće ističu nezaposlenost i nisku zapošljivost (61,1%), korupciju i kriminal (45,4%), loš zdravstveni sistem (37,4%) i nedostatak prostora za mlade (31,4%) kao najveće prepreke boljem životu. U Vranju je prosečna ocena nešto viša (2,46), ali i dalje samo 16,8% mladih ocenjuje kvalitet života pozitivno. U odnosu na prosek okruga, mladi iz Vranja češće izdvajaju korupciju i kriminal (49,9%) i loš zdravstveni sistem (42,9%) kao goruće probleme, a najviše zapošljavanje i zapošljivost mladih (54,4%)
Ekonomska i stambena zavisnost
Gotovo polovina mladih (46,1%) u okrugu nije ni stambeno ni ekonomski nezavisna, dok je potpuno nezavisno svega 21,9%. Među zaposlenima, više od trećine (34,7%) radi za minimalnu platu, a tek 14,2% ima mesečna primanja iznad 110.000 dinara. Mladi iz Vranja beleže sličan obrazac – oko 20% njih je potpuno nezavisno, dok većina i dalje živi u roditeljskom domaćinstvu i oslanja se na porodičnu podršku.
Slabe šanse za zapošljavanje u struci
Mladi u Pčinjskom okrugu procenjuju mogućnost zaposlenja na radnim mestima za koja su se školovali ocenom 1,41/5, što ukazuje na vrlo nizak nivo optimizma. Glavni problem vide u partijskom zapošljavanju (52,9%), zatim u opštem manjku radnih mesta (21,7%). Skoro polovina mladih (46,3%) bi najradije radila u javnom sektoru, trećina bi se opredelila za sopstveni biznis, dok bi samo petina birala privatni sektor.
Preduzetništvo kao alternativa
Iako 62,9% mladih smatra da je bolje pokrenuti sopstveni biznis nego raditi za poslodavca, prepreke su značajne. Najčešći izazovi su nedostatak finansijskih sredstava (45,2%) i nedovoljna podrška države i lokalnih samouprava (23,5%). Ovi problemi su jednako prisutni i u Vranju i u ostatku okruga, što ukazuje na sistemsku prirodu prepreka za preduzetništvo.
Mentalno zdravlje i nedostupna podrška
Svaka osma mlada osoba (oko 12%) u okrugu ocenjuje svoje mentalno zdravlje kao loše. Više od polovine ispitanih mladih (55,7%) kaže da im u prethodnoj godini nisu bile potrebne usluge psihologa, dok 18,3% priznaje da ima strah da potraži stručnu pomoć, a 14,9% ne zna kome bi se obratilo. Čak 67,8% mladih smatra da psihološke usluge u njihovom gradu nisu dostupne. U Vranju je slika slična – 19,3% mladih oseća strah od traženja pomoći, a 62% navodi nedostupnost psihološke podrške.
Zdravstvena zaštita
Dostupnost zdravstvenih usluga ocenjena je prosečnom ocenom 2,15/5. Skoro trećina mladih u okrugu nema izabranog lekara, a preventivni pregledi se često izbegavaju, posebno kod onih koji se subjektivno osećaju zdravima. U Vranju, 61,9% mladih ima izabranog lekara, ali 70% i dalje smatra da zdravstvena zaštita nije dovoljno dostupna.
Bezbednost i nasilje
Samo polovina mladih u okrugu oseća se bezbedno u svom gradu, dok se oko četvrtine oseća nebezbedno. Najveće pretnje su nasilje uzrokovano alkoholom i narkoticima (35,4%), vršnjačko nasilje (18,4%) i saobraćaj (14%). Više od četvrtine mladih doživelo je fizičko nasilje, a 34,2% kontinuirano ruganje, uvrede i kritike. Digitalno nasilje pogađa približno četvrtinu mladih. U Vranju se 28,4% mladih oseća nebezbedno, dok 29,4% nije sigurno u svoju bezbednost. Najčešće pretnje su iste kao i na nivou okruga, ali je vršnjačko nasilje u Vranju izraženije (23,7% naspram 18,4%).
Slaba participacija u odlučivanju
Ogromna većina mladih (84,5%) smatra da njihov glas ne utiče na donošenje odluka u lokalnim zajednicama, a blizu tri četvrtine mladih smatra da lokalne institucije ne podstiču aktivizam mladih. 57,6% mladih u Vranju je čulo za Kancelariju za mlade, ali samo 16,7% njih redovno prati njen rad, dok oko 60% mladih nikada nije čulo za Savet za mlade, a njegov rad prati svega jedna u 10 mladih.
Kultura i informisanje
Kulturna ponuda u Pčinjskom okrugu ocenjena je vrlo nisko – prosečna ocena je 1,99/5. Mladi retko posećuju muzeje, pozorišta i galerije, a najčešće se informišu putem društvenih mreža (84,8%), pri čemu dominira Instagram (90,7%), zatim Viber (73,6%) i Facebook (70,8%). Ova slika je gotovo identična u Vranju i ostatku okruga, što pokazuje da kulturna ponuda nije razvijena u celom regionu.
Udruženje mladih “Naš svet, naša pravila” poziva lokalne samouprave, institucije i organizacije da iskoriste rezultate ovog istraživanja kao osnov za hitno preduzimanje konkretnih mera koje će mladima u Pčinjskom okrugu omogućiti sigurniju, zdraviju i perspektivniju budućnost.
Celokupno istraživanje se nalazi ovde
There is no ads to display, Please add some