Migracije: Opasnim putevima do sigurnosti – Dekada migracija od 2010 – 2019.godine

Razdoblje od 2010. do 2019. godine proglašeno je „dekadom migracija“od strane Visokog komesarijata UN za izbeglice.

U tom periodu, u svetu je gotovo 100.000.000 ljudi migriralo, podstaknuto lošim životnim i socioekonomskim okolnostima, dok je od 2015. do 2019. godine u Srbiji više od 600.000 ljudi izrazilo nameru za azilom. Od tog broja, 30% bili su maloletnici, a čak oko 12.000 od njih, bili su deca migran bez pratnje. 

Zapadnobalkanska ruta koju migranti u najvećoj meri koriste kako bi dospeli do zemalja Evropske unije (EU) svojim krakom koji se pruža preko Severne Makedonije i Srbije kod Preševa prolazi kroz nepristupačan, na nekim delovima veoma surov teren.

Upravo taj pogranični pojas jedna je od neuralgičnih tačaka migrantske krize, koja je zbog građanskih ratova i promena režima u azijskim i afričkim državama naterala više od milion ljudi na dug, neizvestan i pre svega opasan put koji između ostalog vodi kroz Srbiju.

Metode ilegalnog prelaska granice su različite i zavise od zemlje porekla migranta, njegovog socio-ekonomskog statusa, kao i načina rada samih krijumčara.

Dva osnovna načina nezakonitog prelaska državne granice jesu: potpuno tajno – krijumčarenjem i poluilegalno – korišćenjem falsifikovanih putnih isprava.

Takođe, krijumčareni migran vrlo lako postaju žrtve trafikinga, kada su krijumčari istovremeno i članovi organizovane grupe trgovine ljudima.

Migranti mogu bi zloupotrebljeni i iskorišćeni od strane samih krijumčara, ili ih ovi mogu (pre)proda drugim kriminalnim grupama.

Trgovina ljudima je mnogo teže i opasnije krivično delo i nanosi ozbiljne fizičke i psihičke povrede žrtvama, nego što je slučaj sa ilegalnim prevozom migranata, u cilju samo njihovog prebacivanja iz jedne države u drugu.

Često je trafiking zapravo osnovni i jedini cilj krijumčarenja migranata (koji bivaju obmanu), a ako budu otkriveni, organizatori nastoje da toprikažu samo kao ilegalni transport, kako bi izbegli znatno teže krivične sankcije, kakve su u slučaju trgovine ljudima

RENOVIRAN PRIHVATNI CENTAR U VRANJU

Poslednji broj korisnika pre renoviranja prihvatnog centra u Vranju je bio 80, od toga 45 osoba muškog i 35 osoba ženskog pola, starosne strukture od 0 do 72 godine života.

Takođe, u Prihvatnom centru za migrante u Vranju bilo je slučajeva prihvata i smeštaja dece migranata bez pratnje.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, prošle godine u ovo vreme, u prihvatnim centrima u Vranju, Bosilegradu, Preševu i Bujanovci ukupno je smešteno 723 lica, od čega 673 u Preševu i 50 u Bosilegradu.

U Preševu je bilo smešteno 644 muškaraca, 1 žena i 28 dece, od čega je 19 maloletnika bilo bez pratnje.

U Bosilegradu je bilo smešteno 14 muškaraca, 16 žena i 20 dece i u pitanju su pretežno porodice.

Migranti iz Vranja su do ponovnog otvaranja Centra, bili smešteni u Bosilegradu i Preševu.

Centar za azil u Vranju početkom godine renoviran je sredistvima Evropske unije, uz kofinansiranje Komesarijata za izbeglice i migracije.

Unapređeni su kapaciteti za smeštaj 150 korisnika u 63 sobe.

Pored ostalog, zamenjena je stolarija, vodovodne i kanalizacione cevi, električne instalacije u hodnicima i u trpezariji…

U Centru za azil borave izbegličke porodice iz Ukrajine

GRUPE KOJE KRIJUMČARE MIGRANTE NAORUŽANE I OPASNE

Grupe koje krijumčare migrante su aktivne, naoružane i opasne, upozoravaju stručnjaci, a građani koji žive blizu područja na kojima one deluju su zabrinuti za bezbednost.

Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže za Euronews Srbija da se i mnogi građani iz lokalne sredine uključuju u krijumčarske lance.

Za mnoge je, međutim, Srbija samo usputna stanica. „Ljudi kada dođu do nas, uglavnom dolaze iz Makedonije, ali i Bugarske i administrativne granice sa Kosovom, i nastavljaju dalje ili prema Bosni ili prema Mđaarskoj, najverovatnije jer krijumčarski lanci sada omogućavaju da se mađarska ograda pređe, ali i zato što je Mađarska deo Šengena, pa posle nje više nema granica i oni mogu da odu gde žele“, kaže Đurović. 

Kako dodaje oni se vraćaju nazad duž mađarske granice, gde se suočavaju sa intenzivnim nasiljem mađarske policije koja ih tretira na nehuman način i gura preko ograde nazad u Srbiju. 

Đurović se osvrnuo i na migracije izazvane ratom u Ukrajini, pa je tako naveo da u Srbiji ima izbeglica iz te zemlje. Kako kaže, više od 17.900 ih je prijavilo boravak u Srbiji, a prošlo je više od 95.000. Ima i državljana Rusije, navodi Đurović, ali oni malo traže azil za sada – do septembra, svega 18 njih.

U aprilu 2019. godine, u izveštaju Specijalnog izvestioca UN-a o ljudskim pravima migranata konstatovano je da je „sve veći broj žena u samostalnom pokretu, što dovodi do takozvane feminizacije migracija“. Takođe je došlo i do porasta broja devojčica u pokretu, bez pratnje i razdvojenih od svojih najmilijih, koje često putuju migracionim rutama koje su notorno opasne za adolescentkinje.

MIGRANTI I KORONAVIRUS

Dan je počeo uobičajeno – ustajete, spremate kafu, uzimate telefon. Vanredno stanje zbog pandemije korona virusa u Srbiji je uveliko u toku, gledate šta ima novo na mrežama.

Na Fejsbuku – poziv da se priključite grupi „STOP naseljavanju migranata“. O čemu se radi?

„Zajedno se borimo za Srbiju! Ako ne želiš migrante u Srbiji, pozovi prijatelje u grupu. STOP naseljavaju migranata“, piše na jednoj od više sličnih objava.

Od osnivanja 25. marta, grupi se priključilo više od 330.000 članova – postala je jedna od najbrojnijih i najbrže rastućih Fejsbuk grupa u Srbiji.

Dok se u ovoj i sličnim grupama i stranicama dele manipulativne, stare ili potpuno izmišljene vesti o njima, migranti i izbeglice u Srbiji su od početka vanrednog stanja bili zatvoreni u kampovima 24 časa dnevno, okruženi vojskom, „u cilju kontrole širenja virusa“.

Hiljade ranijih objava korisnika se većinom bave dokazivanjem i ponavljanjem tvrdnji o tobožnjem planu vlasti da naseli stotine hiljada migranata, te da tako „podigne natalitet“ zemlje.

Upadljive su bile i teorije da se policijski čas koristi da se oni „krišom“ razvoze po Srbiji.

Izbeglice i migranti se predstavljaju kao opasni, agresivni, „ISIS koljači“, ili kao „lažne izbeglice“ koje već uveliko dobijaju stanove i kuće, novac, posao, te da čak i za vreme vanrednog stanja „imaju veća prava nego građani Srbije“.

Portal Info Puls je istraživao kakva je situacija bila sa migrantima i izbeglicama za vreme pandemije i kako je vanredno stanje zbog korona virusa uticalo na širenje antimigrantske politike i stavova.

Kriza zbog pandemije korona virusa je sama po sebi neverovatno kompleksna, ističe Jovana Bjekić, psihološkinja i istraživačica u Mreži psihosocijalnih inovacija (PIN).

Kada velika kriza nastupi, ljudi imaju potrebu da budu u stanju fight or flight – da se bore protiv nečega ili da pobegnu, objašnjava ona.

U ratu ili u vanrednim okolnostima kao što je inflacija, ljudi pokupe puške ili u nestašici smišljaju kako da se snađu i naprave hleb – ljudski mehanizmi su angažovani u cilju preživljavanja.

Problem sa pandemijom je bio taj što nemamo gde da te mehanizme angažujemo – ima hrane, nema potrebe za puškom, ne prave se skloništa i nema ničega od aktivnosti koje treba da uradimo a koje su po svojoj prirodi borba, kaže Bjekić.

„Ti treba da ležiš i da se ne boriš u situaciji gde ti je neko rekao ‘Mi smo u ratu i imamo nevidljivog neprijatelja'“, objašnjava ona.

To je neosvešćen konflikt u ljudima na dubokom nivou, dodaje, pa se stoga primeđuje veliki porast agresije koju ljudi ispoljavaju u pokušaju da kanališu potrebu za borbom.

Migranti su samo bili plodno tle.

„Iz psihološke perspektive, najbrži put do jedinstva u lošim uslovima je zajednički neprijatelj i nešto čega se svi plašimo“, kaže ona.

Ljudi se neće ovako angažovati zbog kompleksne ekonomske reforme ili budućnosti obrazovanja i sličnih apstraktnih ciljeva, dodaje ona, već su „za to potrebni ciljevi koji udaraju duboko u stomak“, kaže psihološkinja.

„Objasni nekome da je ugroženo njegovo mesto gde živi, porodica, kulturno nasleđe. Dobićeš nekoga ko je uplašen i spreman da se bori da očuva sopstveni integritet“, objašnjava Bjekić.

Poslednjih godina, iako se broj onih koji borave u Srbiji nije mnogo menjao, a malo je podnetih i odobrenih zahteva za azil, gradi se mit o migrantima kao neprijateljima, kaže Bjekić.

Veliki nalet drugih, nepoznatih ljudi u nama izaziva potrebu da to nečim objasnimo i ispunimo, pa to radimo različitim „mitovima“, objašnjava Bjekić,

SVETSKI DAN IZBEGLICA OVE GODINE DOČEKAN S NIKAD PORAZNIJIM BROJKAMA

Od oko 40.000 ukrajinskih izbeglica, koliko ih je ušlo u Srbiju, privremeni ili trajni boravak prijavilo je nešto više od 8.000. Procenjuje se da su od početka rata registrovali oko 500 firmi, a oko 300 njihovih frilensera iz naše zemlje radi onlajn Više od 100 miliona ljudi trenutno je u izbeglištvu ili raseljeništvu, što je posledica ratova, progona i nasilja svake vrste. Bežeći od posledica klimatskih promena, od suše i gladi, u naredne dve godine njima će se pridružiti desetine miliona ljudi sa Bliskog i Srednjeg istoka, iz saharske Afrike, Pakistana, Bangladeša, Avganistana…

Ta populacija će hrliti ka Evropi u potrazi za boljim životom. Sukob u Ukrajini zasenio je ovu dramatičnu sliku, kojoj je i sam umnogome doprineo, kaže Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije. Kako ističe, ovogodišnji Svetski dan izbeglica, 20. jun, dočekujemo s nikad poraznijim brojkama i sumornijim perspektivama.

„ Rat u Ukrajini je kao kamen bačen u vodu, ko zna koliko će se koncentričnih krugova odatle proširiti. Ti talasi neumitno stižu i do nas”, ističe rukovodilac komesarijata koji ove godine obeležava tri decenije rada.

U izveštaju za 2021. o napretku Srbije ka EU, Evropska komisija je šestu godinu zaredom pohvalila način na koji se naša zemlja nosi sa izazovima migracija. Da li su vrednovali i sve što je učinjeno za izbegle s prostora bivše Jugoslavije i interno raseljene s Kosmeta?

Nažalost, prema tom problemu su ravnodušni. Ostaju nemi pred činjenicom da je 200.000 ljudi s Kosova i Metohije u najdužem raseljenju u Evropi, a da je procenat povratnika najmanji na svetu – svega 1,7 odsto. I pored svih očekivanja od međunarodne zajednice, u ovom momentu se čini da će Srbija njihov položaj morati da rešava sama.

Zaključno sa 16. junom, 73 osobe su zbrinute u objektu komesarijata u Vranju, koji je u rangu hotela B kategorije. Imaju tri obroka dnevno, kao i trpezariju sa šporetom, ukoliko sami žele da pripremaju hranu od namirnica koje zatraže. Tu je i dnevni boravak za koji je pre nekoliko dana nameštaj donirala „Ikea”, zatim dečji kutak, ambulanta… Organizujemo im i zabavne i edukativne programe, obilazak znamenitosti u gradu i okolini, odlazak na bogosluženja.

Osnovci i srednjoškolci pohađaju nastavu, obezbeđeni su im svi udžbenici i pribor.

DANAS DUPLO VIŠE MIGRANATA NEGO PROŠLE GODINE

Tokom 2021. kroz Srbiju je prošlo 80.000 migranata, ove godine će ih sigurno biti preko 100.000. Od januara do danas u našim centrima registrovano je 55 odsto više nego u istom periodu lane. Posebno je indikativan bio maj – u tom mesecu 2021. registrovano je 3.186 migranata, a ove godine čak 7.722. Takva tendencija zabeležena je i u prve dve nedelje juna.

Inače, u prihvatnim centrima komesarijata sada boravi blizu 5.000 migranata, a procenjujemo da ih izvan njih ima još oko 2.000. Komesarijat za izbeglice Republike Srbije osnovan je 1992, kao posebna organizacija u sistemu državne uprave. Sadašnji naziv – Komesarijat za izbeglice i migracije – nosi od 2012. Upravlja sa sedam centara za azil i 12 prihvatnih centara, plus dve stop stanice za slučaj povećanog priliva migranata – Miksalište (u Beogradu) i Miratovac (na jugu Srbije). Komesarijat rukovodi i modernim Trening centrom za migracije u Plandištu.

U komesarijatu su 53 stalno zaposlena, od toga su 64 odsto visokoobrazovani. Zaposlenih po ugovoru u azilnim i prihvatnim centrima ima 314, od tog broja 42 odsto su visokoobrazovani, 47 procenata ima srednjoškolsko obrazovanje i 11 odsto završenu osnovnu školu. Komesarijat ima i mrežu od 181 poverenika u svim opštinama i gradovima Srbije.

U smeštajnim kapacitetima komesarijata trenutno borave pripadnici više od 50 nacija – ukupno njih 4.880. Najviše je Avganistanaca (32 odsto), Sirijaca (24 procenta) i Pakistanaca (19 odsto). Muškaraca je 4.470, žena 165 i 245 dece. U centru u Vranju smeštene su 73 izbeglice iz Ukrajine – trojica muškaraca, ostalo su žene i deca, od kojih je 19 školskog uzrasta.

 “Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Vranja. Stavovi  izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju  stavove organa koji je dodelio sredstva“