Idealno vreme za setvu ozimih strnina (pšenica,ječam,raž)
Ove godine visoke temperature koje su počele polovinom juna, gde su u toku leta dostizale i do 40 stepeni ubrzale su skidanje jarih useva.
Tako da ratari u optimalnim uslovima mogu se pripremiti za jesenju setvu ozimih kultura. U septembru smo imali preko 104 lit/m2 padavina i pocetak oktobra će obezbediti optimalno prisustvo vlage u oraničnom sloju i omogućiti adekvatnu pripremu zemljišta nakon skidanja jarih useva, ističe Nada Lazović Đoković savetodavac PSSS Vranje.
Poljoprivredni proizvođaći u našem regionu veoma se često odlučuju za setvu nedeklarisanog semena (seme s tavana), misleći da time štede novac, a ne uzimajući u obzir povećanje rizika od opasnih patogena koji se mogu preneti semenom. Neophodan korak u procesu proizvodnje i pripreme semena za setvu je i njegovo tretiranje. Nije isto da li proizvođaći sami tretiraju ili kupuju tretirano seme pšenice. Pri “samostalnoj doradi” ne obezbeđuje se kvalitetna zaštita semena, jer izostaje kvalitetno nanošenje fungicida.
Za setvu pšenice treba koristiti deklarisano seme jer samo setvom deklarisanog semena može se očekivati povećanje prinosa, stabilnost, kvalitet i profitabilnost proizvodnje, navodi Nada Lazović Đoković savetodavac PSSS Vranje.
Osnovno đubrenje se ne bi smelo zanemariti, a vema često ih ratari u Pčinjskom okrugu primenjuju nedovoljno I neadekvatne formulacije ne pred osnovnu obradu, već sa setvom. Zbog veoma niskog procenta na većini površina u Pčinjskom okrugu-Preporuka je da se celokupna količina fosfora, kalijuma i 1/3 azota unese pred osnovnu obradu. Optimalne količine su oko 250kg/ha N:P:K (15:15:15)
Osnovna obrada se obavlja u najkraćem mogućem roku posle skidanja preduseva. Da li će se primeniti klasična obrada oranjem ili neki od konzervacijskih (redukovanih) sistema, zavisi prvenstveno od stanja zemljišne vlage pred sam početak obrade. Predsetvena priprema se radi odmah posle osnovne obrade najčešće u dva prohoda, pri čemu je prva priprema nakon oranja, a druga neposredno pred setvu, na dubini 6–8 cm, čime bi se omogućila setva na dubinu od 3–5 cm, kaže Nada Lazović Đoković savetodavac PSSS Vranje.
S promenom klime, sasvim optimalno za pšenicu je da se setva obavlja od polovine do kraja oktobra, a kao završni termin može da se toleriše i prva nedelja novembra. Rana setva ozimih vrsta pšenice može takođe nepovoljno da utiče na kvalitet i količinu roda jer je mlada biljka predugo izložena „stresnim” faktorima: bolestima, insektima i gljivičnim oboljenjima ili izmrzavanju.
Poslednjih godina često se javlja nedostatak vlage, pa se ozime strnine seju u polusuvo ili suvo zemljište. U polusuvom zemljištu biljke imaju vlage samo za klijanje i eventualno („provokativno“) nicanje, ali usled nedostatka vlage u oraničnom sloju ne uspevaju da se dobro ukorene, te veliki broj mladih biljaka propada tokom jeseni. Ovo za posledicu ima proređen sklop, a preživele biljke su slabe i sa nedovoljno razvijenim korenovim sistemom, navela je Nada Lazović Đoković savetodavac PSSS Vranje.
Optimalni rok setve za ozimi ječam od 1- 15. oktobra, za pšenicu od 15-30 a za tritikale (i raž) od 15- 30. Oktobra. Nakon optimalnih rokova, prinosi se uglavnom značajno smanjuju kod svih vrsta žita. Na području Pčinjskog okruga, svake godine iz različitih razloga, uobičajena je i do 20–35% kasnija setva (u novembru i decembru), pa bi iz tog razloga trebalo sejati sorte tolerantnije na kasne rokove setve.
Pored roka, važno je i određivanje optimalne gustine setve, iz razloga što se ovom merom direktno utiče na broj klasova po jedinici površine, a indirektno na broj zrna u klasu i masu zrna, ističe Nada Lazović Đoković savetodavac PSSS Vranje.
Prilikom izbora sorti strnih žita osnovni preduslov je prethodno dobro upoznavanje njihovih najbitnijih osobina, kao što su dužina vegetacije, potencijal rodnosti i kvaliteta, tolerantnost na bolesti i štetočine, reakcija na nepovoljne uslove sredine (niske i visoke temperature i sušu), kao i reakcija na pojedine agrotehničke operacije (npr. reakcija određene sorte na đubrenje, vreme i gustinu setve, i sl.).
Proizvođači moraju imati na umu da „savršene“ sorte ne postoje, te da bi trebalo izabrati više sorti (2–3) koje će se međusobno razlikovati, ali i dopunjavati. Jedna od najčešćih grešaka u proizvodnoj praksi je „tipovanje“ na samo jednu sortu, vrlo često na onu koja se u prethodnoj godini pokazala kao najbolja, zaključuje Nada Lazović Đoković savetodavac PSSS Vranje.