Novac, ugovori, umetnička dela, pa čak i hrana – svet falsifikata ne poznaje granice.
Od lažnih potpisa do sofisticiranih digitalnih prevara, falsifikatori ne miruju, a posledice mogu biti ozbiljne.
Najčešći su falsifikati službenih isprava, naročito u carinskim i poreskim postupcima, gde mogućnosti za zloupotrebu rastu.
„Pravni saobraćaj je obiman, a svaka izmena ili prepravljanje dokumenata može doneti teške posledice,“ kaže advokat Dragana Genov.
Ipak, digitalizacija menja pravila igre – biometrijski podaci, elektronski potpisi i baze podataka značajno otežavaju falsifikovanje.
„Elektronski pečat postaje ključni alat za verifikaciju dokumenata, smanjujući mogućnost manipulacije,“ dodaje Genov.
Ali, prevaranti se prilagođavaju. Lažne lične karte, krivotvoreni testamenti i imitacije umetničkih dela redovna su pojava. Posebno su intrigantni slučajevi onih koji pokušavaju da se domognu akademskih titula prečicom.
„Na sudu imamo apsurdne situacije – ljudi ne znaju ni osnovne podatke o studijama koje ‘završili’, pa čak ni gde se fakultet nalazi,“ otkriva naša sagovornica.
Kako se zaštititi? Oprez je ključan, posebno u finansijama – PIN kodovi moraju ostati tajna, a svaka sumnjiva transakcija odmah se prijavljuje banci.
Digitalno doba donosi sigurnost, ali i nove izazove. Prevara vreba na svakom koraku – pitanje je samo da li je prepoznajete.