DALI OTKAZ – SAČUVALI OBRAZ
„Kragujevačke novine” izlaze od 2009. godine kao nedeljnik koji informativno pokriva grad Kragujevac i region Šumadije (mada se bavi i temama od nacionalnog značaja, kada je to u javnom interesu čitalačke publike), one su po koncepciji, uređivačkoj politici i kadrovskom sastavu, ali i po društveno-političkoj i istorijskoj ulozi pravni i moralni sledbenik lista „Svetlost” koji je imao dugu tradiciju od 1935. godine.
Međutim, „Svetlost” je 2007. godine kupio tročlani konzorcijum koji su činili dvojica lokalnih biznismena Gvozden Jovanović i Dragoljub Milovanović Bube i, tada već bivši gradonačelnik iz redova Demokatske stranke, Vlatko Rajković. Ubrzo su nastali prvi nesporazumi a potom i konflikti na relaciji novih vlasnika i menadžmenta s jedne i redakcije novina, s druge strane. Sukob je veoma brzo eskalirao i kulminirao davanjem otkaza svih novinara i urednika „Svetlosti”, koji su potom formirali list „Kragujevačke novine”.
Izdavač novina je „Javnost” DOO, drugim rečima, vlasnici su novinari, čime je obezbeđena programska, ekonomska i kadrovska samostalnost lista i sprečen svaki eventualni spoljni uticaj, posebno na uređivački politiku.
Glavni i odgovorni urednik „Kragujevačkih novina” Miroslav Jovanović kaže da se te novine kao i prethodna „Svetlost” (koja je ugašena čim su je napustili svi novinari i urednici) rukovodi isključivo univerzalnim principima novinarstva – da objektivno, istinito i pravovremeno informiše svoje čitaoce.
„Osim osnovne informativne funkcije, novine imaju izrazito kritički stav prema svim negativnim pojavama i procesima u društvu, što znači da se stavljaju u aktivnu ulogu kontrolora – pre svega vlasti, bez obzira kojoj političkoj grupaciji i orijentaciji ona pripada. Mislimo da je to pravi profesionalni odnos redakcije, a najbolja potvrda za to su pozitivne ocene onog dela čitalačke publike koji traži objektivno i kritičko novinarstvo”, kaže Jovanović i dodaje da „to nije uvek korisno ali je uvek profesionalno i pošteno”.
„Naravno da takva uređivačka politika nije ‘po volji’ nijedne vlasti, naročito one na lokalnom nivou, zbog čega su novinari izloženi čestim neargumentovanim napadima i javnim prozivanjima, ali u redakciji to shvataju kao ‘cenu’ profesionalnog odnosa prema poslu kojim se bave”.
„Sto godina samoće”
Kao nedeljno glasilo „Kragujevačke novine” prevashodno se bave analizama i komentarima aktuelnih zbivanja, pri čemu su tekuće vesti samo povod za istraživanja, uz korišćenje relevantnih izvora informacija, kompetentnih sagovornika i raspoložive dokumentacije.
Urednik lista koji baštini zaostavštinu „Svetlosti”, jednog od retkih lokalnih medija osnovanog neposredno nakon atentata na kralja Aleksandra u Marseju, kaže da od tada do danas kragujevački nedeljnik vodi borbu za opstanak i slobodu mišljenja i reči, koja je ovde na brdovitom Balkanu uvek bila upitna i neizvesna.
„Tako je i danas. Vremena za profesionalne medije u Srbiji veoma su teška, jer su redakcije suočene sa raznim pritiscima, ucenama, netransparentnošću rada organa vlasti, ali i pokušajima da se oslabi finansijska osnova za njihov rad”, kaže Jovanović i naglašava da, bez obzira na sve teškoće i prepreke, „ovaj list ostaje da radi na principima profesije”, verujući da će se u dogledno vreme nešto promeniti na medijskoj sceni Srbije.
Direktorka „Kragujevačkih novina” Gordana Božić takođe smatra da je sadašnje vreme „’vreme zla’ za sve medije i novinare koji pošteno, istinito i objektivno pišu i izveštavaju o ljudima i događajima”.
„Dolaskom naprednjaka na vlast u zemlji je nastao pravi ‘sunovrat’ na medijskoj sceni Srbije. Mediji bliski režimu uspešno posluju i finansijski su stabilni, dok oni koji imaju kritički stav prema svakoj vlasti, kao ‘Kragujevačke novine’, jedva preživljavaju”, objašnjava Božić.
Kao primer flagrantnog, ali nekažnjenog kršenja medijskih zakona Božić navodi konkurse za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, preko kojih se raspoređuje budžetski novac za informisanje.
„Od kada je Srpska napredna stranka preuzela vlast u gradu, „Kragujevačke” nisu dobile ni dinara iz gradskog budžeta, jer grad Kragujevac pet godina nije raspisivao nijedan konkurs za finansiranje medijskih projekata”, kaže direktorka „Kragujevačkih” i dodaje da njihovi projekti nisu prolazili ni na konkursima Ministarstva kulture i informisanja, jer su i tamo „obeleženi” kao izrazito antirežimski list.
Imperija uzvraća udarac
„Nakon tog perioda, grad konačno otvara konkurse za medije, ali sa veoma ograničenom količinom novca, koja je oko 11 miliona dinara, poslednje četiri godine. Sa druge strane, nezakonito se iz budžeta finansira Radio televizija Kragujevac (promoter aktuelne vlasti), koja redovno dobija 60 miliona dinara godišnje”, precizira Božić.
„S obzirom na dramatičnu situaciju u zemlji, o čemu ‘Kragujevačke novine’ redovno obaveštavaju građane, kako u novinama tako i na sajtu, ove godine smo ‘kažnjeni’ odbacivanjem svih projekata, kako na gradskom tako i na republičkom nivou”, kaže Božić.
Kaže da se izdržavaju od onoga što sami zarade, što teško može da pokrije tekuće troškove, pre svega štampanje novina i doprinosa za zaposlene, koji se obračunavaju na minimalne zarade. Zbog toga je nekoliko novinara u prethodnom periodu moralo da potraži druge poslove, nažalost – van novinarskih.
„Osećamo se veoma poniženo zbog položaja u kome smo se našli samo zato što krajnje profesionalno radimo svoj posao, ali ne odustajemo od tradicionalnog novinarstva – objektivnog, nepristrasnog, analitičkog. Jedini cilj nam je da, uz velika odricanja, makar i na svoju štetu, sačuvamo jedine novine u Kragujevcu”, poručuje njihova direktorka Gordana Božić.
“Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Kragujevca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“