Inkluzivno društvo za sve

Inkluzivno društvo za sve je cilj kome svako društvo treba da teži – ne kao simboličan ideal, već kao konkretna stvarnost u kojoj svi imaju jednaku priliku da učestvuju. Ipak, i dalje smo daleko od toga.

Diskriminacija i predrasude prisutne su na svakom koraku i najčešće pogađaju one koji se u bilo kom smislu razlikuju od onoga što se smatra „uobičajenim“. To je veliki korov našeg društva koji moramo iskoreniti, jer nas sputava da napredujemo kao celina.

Jednake mogućnosti za sve da učestvuju u svim aspektima društvenog života — u obrazovanju, zapošljavanju, kulturi, zdravstvu i svakodnevnom funkcionisanju — nisu luksuz, već osnovno ljudsko pravo.

Biti deo inkluzivnog društva ne znači da svi imaju iste potrebe, već da svi imaju iste šanse da ostvare svoj puni potencijal.

Nažalost, stvarnost je često drugačija. Mnoge osobe sa invaliditetom i dalje se suočavaju sa fizičkim barijerama, nedostatkom pristupačnosti, podrške i, što je možda najteže, sa nevidljivim barijerama – predrasudama i tišinom okoline.

Zbog toga inkluzija ne sme ostati samo politička fraza. To mora biti aktivna obaveza svih nas – da uklonimo prepreke, menjamo stavove i gradimo društvo u kojem raznolikost ne izaziva nelagodu, već se doživljava kao prirodna i dragocena.

U poslednjih nekoliko godina, o inkluziji i pravima osoba sa invaliditetom govori se više nego ranije. Međutim, između reči i stvarnosti još uvek postoji dubok jaz.

Osobe sa invaliditetom svakodnevno se suočavaju sa složenim i međusobno povezanim izazovima koji ih sputavaju da ravnopravno učestvuju u društvenim tokovima.

Inkluzija ne počinje zakonom niti završava kampanjom. Počinje u svakodnevnim gestovima, u jeziku koji koristimo, u tome kako gledamo jedni na druge.

Ako želimo istinski inkluzivno društvo, ono mora postojati ne samo 3. decembra ili kada to nalaže neka strategija — već svakog dana, svuda, za svakoga.

There is no ads to display, Please add some