175 godina pod istim krovom: Savići sa Vlasine čuvaju kuću, stoku i uspomene koje prkose vremenu

U Bankovoj mahali, iznad obala Vlasinskog jezera, stoji kuća stara 175 godina najstarija u Surdulici.

Gradili su je pradeda i dedovi porodice Savić, a kroz njena vrata, prema porodičnom predanju, ulazio je i Nikola Pašić, prijatelj njihovog pretka Đore.

U toj kući smenile su se četiri generacije. Danas u njoj žive Nikola i njegova ćerka Mirjana, nastavljajući život koji se ne meri gradskim satima, već jutarnjom mužom i koracima po planinskim pašnjacima.

Dve krave, ovce, koze i jagnjići: Kokan, Mikan, Beban, Boža i Srećko, deo su njihove svakodnevice.

Na ovoj nadmorskoj visini stočarstvo nije samo posao, već način opstanka.

Zime su nekada, kažu, bile duge i oštre, sneg je znao da prekrije sve do proleća. Danas su blaže, ali ne i lakše. Promene vremena su nagle, pa i priroda postaje nepredvidiva.

„Navikli smo na težak rad, ali brine nas što mladih nema“, priznaju. Interesovanje za stočarstvo slabi, a planina traži posvećenost bez radnog vremena i bez odmora.

Ipak, na Vlasini se ne živi samo od nostalgije. Savići veruju da budućnosti ima, ali uz veću podršku i razumevanje značaja domaće proizvodnje.

Njihova kuća nije samo građevina od kamena i drveta ona je svedok istorije, porodične sloge i upornosti.

Na planini, gde vetar nosi miris trave i tišinu prekida samo zvuk zvona sa stada, Nikola i Mirjana ne razmišljaju o odlasku. „Ovde smo svoji na svome“, kažu.

I dokle god se u dvorištu čuje blejanje jagnjadi, Bankova mahala ima budućnost.