Da li znate ko su odbornici u Skupštini grada i za šta glasaju?

Izborna komisija Grada Vranja na sednici održanoj 29. juna 2020. godine donela je odluku o dodeli 65 mandata za odbornike Skupštine Grada Vranja, a na osnovu lokalnih izbora koji su održani juna iste godine.

Mandati za odbornike Skupštine Grada Vranja dodeljeni su kandidatima na četiri izborne liste koje su prošle cenzus na izborima za gradski parlament. Izborna lista «Aleksandar Vučić – Za našu decu» dobila je 38 odborničkih mesta, izborna lista «Grupa građana Srpska desnica Vranje – Od naroda za narod» 13 odborničkih mandata, Izborna lista «Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS)» osam mandata i Izborna lista «Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija» šest odborničkih mesta.

Profesionalna struktura odbornika Skupštine Grada Vranja je najvećim delom «klasična», na SNS listi su diplomirani pravnici i diplomirani ekonomisti u najvećem broju, zastupljeni su i lekari, inženjeri i profesori, u mnogo manjoj meri medicinske sestre, ekonomski tehničari, preduzetnici, službenici i mašinski tehničari, ali i po jedan «egzotičan» primer zanimanja kao što su «privrednik», «maturant gimnazije» «menadžer» i «ugostitelj».

Lista Jedinstvene Srbije je karakteristična po najjednostavnijoj profesionalnoj strukturi, pet odbornika su diplomirani ekonomisti, a jedan, onaj šesti je primer političke egzotike, u pitanju je «vojni penzioner».

Lista SPS, međutim, ima troje profesora, dva diplomirana ekonomista, te po jednog penzionera, menadžera i diplomiranog pravnika. Među odbornicima Srpske desnice dominiraju diplomirani ekonomisti, ukupno šestoro, slede po dvoje pravnika i profesora, te po jedan službenik, trgovac i master učitelj.

Polna struktura odbornika Skupštine Grada Vranja u kontekstu stranačkih programa je posebno zanimljiva zbog činjenice da je najveći procenat zastupljenosti žena u odborničkim klupama na izbornoj listi Srpske desnice, što je svojevrsno iznenađenje imajući u vidu konzervativne performanse ideologije ove grupacije. Od ukupno 13 odbornika Srpske desnice u vranjskom paralementu, pet je žena, što predstavlja 38,4 odsto od broja odborničkih mandata ove političke opcije u Vranju. Na drugom mestu po zastupljenosti pripadnica ženskog pola u redovima odbornika je lista SPS koja od osam odbornika ima tri žene, 37,5 odsto.

Lista SNS od 38 odbornika opredelila se za 13 odbornica, ili 36,8 odsto, a «najkonzervativnija» je, uslovno rečeno, Jedinstvena Srbija sa dve dame među šest odbornika ili 33,3 odsto. Generalno gledano, na nijednoj izbornoj listi u Skupštini Grada Vranja nije bilo manje od 30 odsto odbornica, što predstavlja pozitivan pomak na planu aktivnijeg uključivanja žena u sferu politike i šire gledano, društvenog angažmana.

Teritorijalno-zavičajna pripadnost odbornika Skupštine Grada Vranja pokazuje apsolutnu dominaciju odbornika koji žive u Vranju, što bi se moglo okarakterisati kao vid centralizacije na gradskom nivou. Lista SNS je po tome «specifično karakteristična», od 38 odbornika u Skupštini Grada Vranja, dvojica su iz Vranjske Banje, a 36 su žitelji grada Vranja.  

Na listi Jedinstvene Srbije svi su iz Vranja, na listi SPS takođe, kao i na listi Srpske desnice. Izborom pojedinih odbornika na funkcije u gradskoj vlasti i lokalnom javnom sektoru situacija je minimalno ublažena imenovanjem petoro odbornika sa ruralnog i područja Vranjske Banje, pa od ukupno 65 odbornika u lokalnom parlamentu sa navedenog područja je svega šestoro odbornika, što predstavlja 9,2 odsto od ukupnog broja odbornika, a na ruralno i područje Vranjske Banje od ukupnog broja stanovnika na teritoriji Grada Vranja otpada 27,4 odsto.

Dominacija stanovnika Vranja među odbornicima Skupštine Grada Vranja, logično, otvara brojna pitanja o efikasnosti predstavljanja građana, naročito sa određenih područja teritorije Grada Vranja u lokalnom parlamentu. Takođe, otvara se i dilema koji je izborni sistem bolji, važeći proporcionalni ili sada već «istorijski» većinski izborni sistem!?

Aktuelni odbornici u Skupštini Grada najvećim delom zagovornici su sadašnjeg, proporcionalnog izbornog sistema, a odgovara im i odluka Ustavnog suda Srbije da odbornički mandati pripadaju nosiocima mandata, a ne stranci iako se radi o proporcionalnom izbornom sistemu.

Darko Filipović, odbornik i jedan od vodećih ljudi Srpske desnice u Vranju, ubeđen je «da je proporcionalni sistem pravedniji od većinskog», priznajući da i većinski ima svojih prednosti.

«Sada važeći proporcionalni sistem pravednije i tačnije artikuliše volju birača, a to znači da stranka osvaja onoliko mandata koliko je birača procentualno glasalo za nju, pa se ne može ponoviti izborna 1990. godina, kada je za poslanike opozicionih stranaka tada glasalo skoro 40 odsto izašlih birača, ali su oni imali nešto više od 20 poslanika u Skupštini Srbije, jer, tada su se «izgubili» glasovi za opoziciju kada je poslanik SPS dobio 53 odsto, a poslanik opozicije 37 odsto, tih 37 odsto je nestalo zahvaljujući tada većinskom izbornom sistemu», objašnjava Filipović, priznajući potom «da većinski više odgovara biračima nego strankama, jer se u tom sistemu glasa za ljude, a stranke su u drugom planu».

Filipović je svestan da je premalo odbornika sa seoskog područja.

«To je politička nepravda prema našim građanima koji žive na tom području, Vranjanci dominiraju i brojem i uticajem, a to nije dobro za naša sela, Na žalost, liste kandidata se prave u stranačkim odborima, pa smo nemoćni da taj problem rešimo na najracionalniji način i povećamo broj odbornika sa seoskog područja i Vranjske Banje», iskren je Filipović.

Novica Mitić iz sela Donje Žapsko 12 kilometara udaljenog od Vranja, nekadašnji je dugogodišnji odbornik u Skupštini Grada Vranja, od 1990. do 2008. godine, zastupa mišljenje da je većinski sistem bolji od proporcionalnog.

«Prvo, u većinskom sistemu se glasa za čoveka, a drugo, u tom sistemu ne može da se dogodi da su skoro svi odbornici iz Vranja sa retkim izuzecima, pa pitam kako će Vranjanac da predstavlja građane seoskih naselja čije probleme niti znaju niti osećaju kao svoje, što se meni kao odborniku nikada nije moglo da dogodi da ne zastupam svoju mesnu zajednicu u kojoj sam biran, to je Rataje sa okolnim selima, pa sam uvek vodio borbu u gradskom parlamentu za moju izbornu jedinicu, budući da su ljudi glasali za mene, pa onda za stranku na čijoj sam listi», navodi Mitić.

Mitić postavlja pitanje «ko od sadašnjih odbornika Skupštine Grada predstavlja i zastupa interese građana mesnih zajednica Rataje, Ristovac, Dubnica…»?

«Vidim da Vranjska Banja ima dva odbornika u lokalnom parlamentu, jedan je istovremeno i poslanik i retko ga viđam na zasedanjima Skupštine Grada, onaj drugi je maturant Gimnazije u Vranju, koliko sam primetio potpuno je neinformisan o problemima Vranjske Banje, dakle, on ne može da zastupa ni svoje mesto, a još manje može da se bori za sela u koja možda nije ni nogom kročio!? U nešto boljem su položaju sela Vlase kao centar Poljanice, Donji Vrtogoš, središte mesne zajednice, i Tibužde, ali to je premalo ako znamo da seoskih naselja na teritoriji Grada Vranja ima preko 100», napominje Novica Mitić.

Većina građana sa kojima je vođen razgovor o odbornicima Skupštine Grada potencira «da uopšte ne poznaje najveći broj odbornika u sadašnjem sazivu formiranom nakon izbora u junu 2020. godine».

Zoran Ilić, penzioner iz Vranjske Banje, ističe «da deo odbornika poznaje jedino sa televizije».

«To su već svima poznati funkcioneri ovdašnjih političkih stranaka, ostali su mi nepoznati, čak i Boban Antanasijević, odbornik iz Vranjske Banje, mi je nepoznat, on je maturant Gimnazije u Vranju, mlad momak, meni nepoznat, u Banji smo bez odborničke kancelarije za prijem građana gde bi mogli da iznesemo svojim odbornicima probleme koje imamo, da ukažemo na anomalije, nepoštovanje zakona i odluka. Ipak, s obzirom na sadašnji demokratski kapacitet našeg društva, svesni smo da odbornici vode računa o interesima svojih stranaka, a neuporedivo manje o realnim potrebama i problemima građana», konstatuje Ilić.

Živorad Stojković iz Bujkovca, sela pored Vranjske Banje koje broji više od 600 žitelja, pa je uslovima kontinuiranog demografskog pražnjenja jedno od većih sela na teritoriji Grada Vranja, pita «ko će da zastupa Bujkovac u gradskoj skupštini»!?

«Detaljno sam izvršio uvid u izborne liste, četiri ih je u Skupštini Grada, Bujkovac je u mesnoj zajednici Vranjska Banja, ali poslanik Slaviša Bulatović koji je i odbornik, nikada se nije oglasio kada se radi o potrebama nas koji živimo u Bujkovcu. Tako je prilikom asfaltiranja seoske ulice, «preskočen» deo te ulice na sredini (??), poslanika to nije tangiralo, a drugi odbornik, maturant, nije ni bio obavešten o selektivnom asfaltiranju iste ulice!?

Na sreću, za problem se zainteresovao opozicioni portal, napisao je vest o krnjem asfaltu u Bujkovcu, reagovale su stranke opozicije, pa se vlast «dosetila» da iz inata opoziciji okonča asfaltiranje ove ulice, e tako nas zastupaju odbornici», gnevan je Mihajlović.

Zastupanje građana i borba za ostvarivanje njihovih interesa u Skupštini Grada Vranja otežana je vladajućim političkim odnosima na nivou gradske vlasti, što je uzrokovalo kao najtežu posledicu jednoglasje u lokalnom parlamentu. Svi odbornici bez izuzetka glasaju po diktatu svojih stranačkoh odbora za predloge vladajuće SNS, jer participiraju u aktuelnoj vlasti na nivou lokalne samouprave.

Istovremeno, svi oni retko i gotovo nikada ne komuniciraju s lokalnim medijima, jer se u Vranju zna ko u lokalnoj politici može da daje izjave novinarima. Kada je trojici odbornika u pauzi jednog od zasedanja Skupštine Grada postavljeno pitanje «da li ponekad glasaju za predloge vlasti i protiv svog uverenja», izostao je odgovor narodnih zastupnika, uz opasku «što pitate, kad znate».

Izuzetak je u jednoj prilici bio odbornik SPS mladi Stefan Stanković koji nije želeo da glasa protiv svog uverenja, već je hrabro odlučio da ruku podigne na pitanje «ko je protiv». Ukoren je u svojoj partiji, ali je ostao dosledan u nameri da ne glasa za predlog vladajuće većine.

Paralelno s tim, nije se libio ni da razgovara sa nezavisnim medijima i javno kritikuje odborničku većinu, naročito šefove odborničkih klubova, zbog servilnog stava koji je u suprotnosti sa interesima građana.

«Javno sam se suprostavio većini u Skupštini Grada kada se glasalo o prodaji školskog dvorišta u Vranjskoj Banji porodici poslanika SNS Slaviše Bulatovića, nisam želeo da idem protiv sebe, naprotiv, glasao sam protiv da svi građani vide i znaju da postoji makar jedan odbornik koji ne želi da se izjašnjava protiv sebe i svojih ubeđenja», kaže Stanković.

Ipak, nekoliko odbornika SNS i SPS, te jedan iz redova Jedinstvene Srbije, sa željom da ostanu anonimni, priznali su da su u sebi bili protiv odluke Grada o prodaji atraktivnih lokacija u cenrtu Vranja, ali su pod pritiskom šefova odborničkih klubova morali da podignu ruke i glasaju «za».

«Bilo mi je teško, ali morao sam, zaposlila mi je vlast decu, a i danas žalim što se lokalna samouprava preko Skupštine Grada odrekla tako dobrih lokacija na gradskom građevinskom zemljištu koje bi joj dobro došle prilikom zaduživanja kod banaka, bar za hipoteku, jer znamo da Grad ne može bez zaduživanja da isfinansira sve kapitalne projekte», brani se odbornik iz Vranja.

Jedne subote kada je pazarni dan u Vranju, u najstrožem centru Vranja, razgovor sa građanima otkrio je poprilično neveselu sliku odnosa građana prema onima koji treba da ih zastupaju u Skupštini Grada Vranja.

Najveći broj pitanih građana da li poznaju nekog od imenovanih odbornika, odgovorio je odrečno!

«Da li poznajete odbornicu Dinu Tomić», pitali smo vremešnijeg Vranjanca, a odgovor je bio «ne, ko je ta gospodja».

«Da li poznajete odbornika Dejana Stojanovića», pitamo mlađeg čoveka, a on odgovara «ne».

«Da li poznajete odbornika Miroljuba Stojčića», pitamo sredovečnog gospodina, a on odgovara «kako da ne, to je nekadašnji gradonačelnik Vranja iz SPS vremena».

«Da li poznajete odbornicu Mariju Petković», odgovor je «ne».

«Da li ste čuli za odbornika Mladena Vasiljevića», odgovor je «ne, ko je taj, čiji je odbornik»?

„Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran TV Info Puls i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije”. 

”This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication  are the sole responsibility of TV Info Puls and may in no way be taken to reflect the views of the European Union“.