Svi oni koji ispunjavaju uslove za odlazak u penziju u tekućoj 2023. godini u obavezi su da najkasnije do subote 30. decembra prekinu radni odnos i podnesu zahtev za penziju.
Budući da 30. decembar ove godine pada u subotu, oni koji nisu stigli pre, nego su čekali poslednji dan za prijavu, to mogu da urade i elektronski preko e-šaltera ili da pošalju preporučeno poštom. Tada je i poslednji rok za podnošenje zahteva za penzionisanje na šalterima penzijskog fonda. Datum podnošenja zahteva uslovljava primenu novih uslova. Ukoliko se podnesu zahtevi za penzionisanje do 1. januara, onda će važiti uslovi za ovu godinu, a ako se to učini nakon ovog datuma, važiće novi.
Pravo na starosnu, odnosno prevremenu starosnu penziju se priznaje, po prestanku osiguranja. Prestanak nije potreban za preduzetnike, osiguranike koji obavljaju privremene ili povremene poslove i ugovorene poslove, kao i osiguranike koji su izabrana, imenovana ili postavljena lica i osobe koje su hranitelji u skladu sa zakonom od dana ispunjenja uslova, a najviše šest meseci unazad od podnošenja zahteva.
Zahtev za penziju u narednih mesec dana mogu da podnesu žene koje imaju 63,6 godina starosti i najmanje 15 godina staža, dok je za prevremenu starosnu penziju uslov za žene u ovoj godini 59,6 godina i 40 godina staža. Muškarci u prevremenu starosnu penziju mogu da idu sa 60 godina života i 40 godina provedenih na poslu. Žene će naredne 2024. godine u prevremenu starosnu moći da idu još starije, odnosno kao i muškarci sa 40 godina provedenih na poslu i 60 godina starosti.
Kako se može videti i na sajtu Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO), u 2024. godini uslov za žene će biti još stroži, 63 godine i osam meseci života, umesto dosadašnjih 63,6 i najmanje 15 godina staža, dok za muškarce važe isti uslovi, odnosno da imaju 65 godina. Ova razlika u godinama za odlazak u penziju će se izjednačiti 2032. godine, ukoliko se kojim slučajem nešto ne bude menjalo. Ako sve ostane kako je sada, sa 65 godina će u penziju ići i muškarci i žene.
Zahtev za penziju se uz prateću dokumentaciju podnosi nadležnoj filijali fonda prema mestu prebivališta podnosioca. U slučaju da budući penzioner nema mesto prebivališta u Srbiji, podnosi ga prema mestu poslednjeg osiguranja. Obrazac zahteva se može dobiti u svakoj filijali fonda ili odštampati sa sajta PIO. Svaki obrazac sadrži i spisak dokaza potrebnih za ostvarivanje prava koje treba dostaviti fondu. Zahtev sa priloženim dokazima moguće je predati lično na šalteru, potvrđuju u penzijskom fondu. Zakonski rok da se dobije rešenje je dva meseca. Ukoliko osiguranik ispunjava minimum uslova za penziju, a nisu utvrđeni svi podaci od značaja za određivanje visine prava, dobiće privremeno rešenje o visini penzije, a po utvrđivanju nedostajućih podataka rešenje o konačnom iznosu. Ukoliko u roku od tri godine ne budu utvrđeni nedostajući podaci, iznos penzije utvrđen privremenim rešenjem postaje konačan, o čemu se donosi posebno rešenje.
Ukoliko je osiguranik već ostvario penziju u inostranstvu, to je potrebno da navede u zahtevu za dobijanje srpske prinadležnosti. Ako osiguranik ispunjava uslove za ostvarivanje prava na penziju u Srbiji, on stiče uslov za dobijanje samostalne penzije i u tom slučaju nema sabiranja staža osiguranja iz Srbije i inostranstva. Ukoliko nema dovoljno staža osiguranja u Srbiji, a to je minimum 15 godina, sabiraju mu se staž osiguranja u Srbiji i u inostranstvu i donosi se rešenje o srazmernoj penziji.