Kraj spomen bareljefa Voždu Karađorću u Vranju je danas svečano obeležen 15. februar, Dan državnosti Republike Srbije.
Govoreći o 15. februaru kao, nesumnjivo, najvažnijem datumu u srpskoj istoriji, predsednica Skupštine grada Zorica Jović rekla je da nas za ovaj datum vezuju dva događaja, u različitim vremenskim intervalima, sudbinski povezana, koji su odredili budućnost svih nas.
,,Vekovima ugnjetavan i ponižavan, srpski narod je početkom 19. veka bio spreman za konačnu borbu za oslobođenje i očuvanje svog nacionalnog bića. Neposredan povod za Prvi srpski ustanak bila je Seča knezova, jedan od događaja koji je možda i nepravedno zapostavljen u našem istorijskom preispitivanju. Turske dahije pogubile su stotinu najuglednijih i najviđenijih Srba onoga vremena. Pogubljeni su ili zarobljeni kneževi, hajduci, sveštenici, ugledni građani i domaćini.
Želeli su Turci da uguše svaki nagoveštaj ustanka u Srba, svaku želju za slobodom i nezavisnošću. Međutim, barjaci slobode vijorili su se Srbijom. Kako se pokazalo kasnije, bilo je to vreme prvih obrisa slobode, časti i junaštva posle pet vekova beznađa“, rekla je predsednica Jović.
Ona je dodala i da je na današnji dan usvojen je i proglašen jedan od najmodernijiih pravnih akata toga vremena, Sretenjski ustav. ,,Pored toga što je ozakonio podelu vlasti, bio liberalniji od mnogih drugih, Sretenjski ustav je proklamovao i neke, u to vreme, avangardne stavove.
Tako u Glavi 11. nazvanoj “Obštenarodna prava Srbina”, u članu 1. stoji da su svi Srbi jednaki pred zakonom, na svim sudovima, od najmanjeg do najvećeg. Srbija je, dakle, dobila prve obrise moderne države. Rame uz rame sa drugim državama koje su oblikovale svoju naciju i identitet u 19. veku. Tako sa punim pravom danas, na Sretenje, pamtimo one koji su svoje živote podarili svojim potomcima i sudu istorije da ih pamte kao utemeljivače savremene Srbije.
Zato Srbiju čuvamo i gradimo. Jer rezervnu državu nemamo. Jer nas istorija pamti onako kako činimo. Kako je i rekao jedan od naših najvećih umova: “Kad ljubav prema otadžbini zamre, onda i država mora umreti”, istakla je predsednica Skupštine grada Zorica Jović.
Vence i cveće položili su gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković sa saradnicima, zamenik komandant 4. brigade Kopnene vojske pukovnik Siniša Nikolić sa saradnicima, narodni poslanik Goran Nikolić, predsednik Gradske opštine Vranjska Banja Dragan Sentić, načelnik PU Vranje Saša Nedeljković sa saradnicima, načelnik centra BIA Vranje Miloš Ristić sa saradnicima, kao i predstavnici udruženja građana, boračkih organizacija i učenika.
Pomen svim stradalima služio je vladika vranjski gospodin Pahomije sa sveštenstvom.
U programu su nastupili glumac vranjskog teatra Marko Petričević i Hor vranjske Gimnazije.