Senzacionalizam na ivici između dobra i zla

Medijski ekspert, penzionisani profesor FPN Rade Veljanovski kaže da senzacionalizam ne mora apriori da bude negativna pojava u medijima, ali da je on u Srbiji na ivici konstantnog proizvođača zla.

„Senzacionalizam ne mora uvek da se vezuje za nešto negativno jer moramo da imamo u vidu da se ukupna medijska situacija u svetu menja – medija ima sve više a ukupne količine novca za proizvodnju sadržaja sve manje.

Zbog toga mediji pokušavaju da pojačaju komercijalne aspekte svog rada. Jedan od njih je senzacionalizam. On može u pojedinim situacijama da bude benigan, odnosno da ne prenaglašava negativne ili nedovoljno tačne informacije da bi se privukla pažnja publike i zaradilo više novca”, kazao je Veljanovski.

Međutim, po njegovom mišljenju senzacionalizam ima i negativne konotacije, najčešće onda kada se radi o informacijama koje su na ovaj ili onaj način politizirane.

„Tada s jedne strane imamo interese samog medijskog biznisa da se zaradi što više, a s druge strane sve jači uticaj centara moći, pre svega politike, na uređivačku politiku medija, kojom se podstiče senzacionalizam. To se vidi kod nas, ali u poslednje vreme i u Americi i drugim zemljama.”

Okidač za nastanak senzacionalizma su uglavnom turbulencije u društvu.

„Senzacionalizam kod nas ima poseban okvir  zbog turbulentne i nestabilne  situacije u zemlji koja traje već duže vreme”, objašnjava Veljanovski i dodaje da su  društvene podele „toliko duboke, drastične, skoro tragične”.

„Nažalost, i mediji su se odavno podelili i jasno se vidi da spin informacije, poluinformacije, govor mržnje, lažne informacije… zaista sve više dominiraju u medijskom prostoru. To se radi na jedan vrlo senzacionalistički način, što se može videti na dnevnom nivou i u štampi i na programima određenih televizija.

Prenaglašavaju se politički aspekti i to uglavnom onih koji politizuju našu političku stvarnost i koji pokušavaju da nametnu svoj uticaj. Moram da naglasim da su ti uticaji kojima se promoviše vlast na režimskim medijima prešli svaku meru”, ističe naš sagovornik.

Takvi stavovi, po njegovom mišljenju „mogu da utiču na publiku koja nije  preterano obrazovana i koja nije informisana iz drugih izvora, ali u mnogo manjem obimu na obrazovanije i bolje informisane građane.”

„To je jedan populistički kontekst koji mediji sa takvim pristupom maksimalno zloupotrebljavaju. Ta podela je nastala zato što ljudi koji imaju neko političko predubeđenje, odnosno po inerciji podržavaju određenu političku opciju ili određeni oblik svesti, zapravo u medijima traže potvrdu tog svog stava i prethodne  poluinformisanosti. Oni ne pokušavaju da izađu iz tog kruga i kod njih se senzacionalizmom taj negativni uticaj produžuje i pojačava. Ljudi koji imaju viši stepen obrazovanja i konzumiraju informacije iz različitih izvora ne mogu tako lako da podlegnu takvim uticajima”, smatra medijski ekspert.

On ističe dva, od bezbrojnih pogubnih primera „senzacionalizma na srpski način” koji su najbolja slika i prilika tako motivisanog senzacionalizma.

Prvi se odnosi na ženu iz Niša koja je nožem napala i povredila dekanku… sada se brani pred sudom tvrdnjom da je napad izvršila zbog danonoćnog gledanja tv Informer i drugi iz bliske ratne prošlosti Srbije.

„Ako je to iskreno ubeđenje te žene onda je najbolji primer i dokaz kako mediji vrlo negativno deluju na pojedine grupe ljudi. Ja se sećam reportaže iz vremena rata u Bosni o ženi iz Beograda koja prosi na ulici. Ona je ispričala da joj je muž gledao drugi Dnevnk RTS i video kako našu braću Srbe ubijaju kao pse. Zbog toga  je iste noći otišao na ratište i poginuo. Takvi uticaji postoje i ova žena iz Niša je otkrila ono što svi znamo”, istakao je Veljanovski.

Rade Veljanovski je redovni profesor univerziteta u penziji. Kao novinar radio je u Studiju B i Radio Beogradu. S mesta glavnog i odgovornog urednika u Radio Beogradu smenila ga je vlast u vreme Slobodana Miloševića, a u januaru 1993. je zajedno sa 1100 novinara RTS otišao iz Radio Beograda.

Devedesetih godina  najviše radi u civilnom sektoru kao saradnik i predstavnik Fondacije za mir i rešavanje kriza. Kao predstavnik Fondacije, rukovodio je zajedničkim projektom „Partnerstvo za demokraske promene” sa Ujedinjenim granskim sindikatima „Nezavisnost”.

U okviru ovog projekta tokom 1999. i 2000. godine organizovao je seminare za kontrolu izbora i članove izbornih komisija i opozicione tribine u više od 30 gradova Srbije.

U Fondaciji je vodio i uređivao nezavisnu radio-produkciju  „Doba razuma”, koja je imala antiratni karakter i čije su se emisije slušale na četrdeset radio-stanica u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i na Radio študentu u Sloveniji. Jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije.