Sa 4.000 na 400 grla: Kako je stočarstvo u Vladičinom Hanu skoro nestalo?
Stočni fond u Vladičinom Hanu beleži drastičan pad, a brojke koje dolaze sa terena zabrinjavaju. Dok su nekada štale bile pune, danas je slika potpuno drugačija.
Veterinar Branislav Tošić upozorava da je situacija ozbiljna i da se posledice osećaju na svakom koraku.
„Stočni fond je u drastičnom padu. Kada govorimo o krupnoj stoci, odnosno mlečnim govedima, danas ih u Vladičinom Hanu ima oko 400 grla. Pre samo desetak godina taj broj je bio i do deset puta veći“, ističe Tošić.
Razlozi za ovakav pad su brojni i međusobno povezani. Kako objašnjava naš sagovornik, problem nije samo u stočarstvu – već u širem društvenom kontekstu.
On navodi da su sela sve praznija, stanovništvo se godinama iseljava ili jednostavno nestaje, što direktno utiče na broj ljudi koji se bave stočarstvom. Uz to, ekonomska računica sve manje ide u korist proizvođača.
„Cena mleka je niska, ne postoji stočna pijaca, a otkup teladi ne zavisi od tržišta već od drugih faktora. Sve se to nadovezuje jedno na drugo i dovodi do ovakvog stanja“, objašnjava Tošić.
Ipak, nisu sve grane podjednako pogođene. Kako kaže, postoji segment stočarstva koji se trenutno pokazuje kao najisplativiji.
„Najisplativije je tovno govedarstvo junadi. Živa mera utovljene junadi je značajno porasla, pa se proizvođači sve češće okreću upravo toj proizvodnji“, dodaje on.
Kada je reč o pomoći države, Tošić smatra da podrška postoji, ali da sama po sebi nije dovoljna da preokrene trend.
„Država subvencioniše omatičena grla i ta podrška je korektna, ali drugi faktori su doveli do ovakvog stanja u stočarstvu“, zaključuje on.
Dok broj stoke opada, a sela se prazne, ostaje pitanje ko će u budućnosti nastaviti tradiciju stočarstva u ovom kraju i da li će se negativan trend ikada zaustaviti.
