Kraj spomenika „Žene Škotske“ ispred Doma zdravlja u Vranju, položeni su venci i cveće i odata počast hrabrim ženama koje su lečile ranjenike nakon Prvog svetskog rata.
O njihovom požrtvovanju i humanosti, govorila je predsednica Skupštine Zorica Jović.
“Okupili smo se danas da se još jednom prisetimo užasa i patnji jednog naroda u ratu i njegovog vasrkrsnuća u miru. Veliki rat doneo je nama, Srbima, nesreću koja je prevazilazila tragediju Evrope toga vremena. Jedna od tragedija koja je zadesila Srbiju je i iznuđeno povlačenje srpske vojske preko albanskih gudura, poznatije kao „Albanska golgota“.
U novembru 1915. godine, na put nemoći i beznađa, krenulo je oko 400.000 vojnika i civila. U strahovitim uslovima, umorni, gladni i promrzli, život je izgubilo njih skoro 250.000. U Spomen kosturnici i Plavoj grobnici na ostrvu Vido, sahranjeno je još 10.000 napaćenih duša. Vido je vrhunac naše tragedije, našeg stradanja. Ali i početak našeg vaskrsnuća. Oporavljena i reorganizovana srpska vojska bila je spremna za proboj Solunskog fronta. Nakon zastrašujućeg prodora, srpske se zastave vijore u Vranju već posle 20 dana od proboja. Nepune dve nedelje posle oslobođenja, u grad dolazi i prva, strana, medicinska misija, pravo sa Solunskog fronta. Bila je to šesta jedinica „Bolnica žene Škotske“, odnosno jedinica „Amerika”.
Neposredno pre dolaska jedinice u Vranje, kao glavni lekar, na čelo „Amerike“ dolazi mlada dr Izabel Emsli Haton, koja u svojim memoarima opisuje to vreme kao „najznačajniji period života u ratu, a možda i u celom životu“. Vranje je u tom trenutku bilo bez lekara. “Bolnica „Amerika“ predvođena doktorkom Izabel Emsli Haton stigla je, srdačno dočekana, u Vranje 15. oktobra. Beše se okupio silan svet, koji ih je zasipao cvećem iz vranjskih bašti. A mnogi su sa zahvalnošću prilazili kolima i celivali ih”, piše dr Vukašin Antić u svojoj knjizi “Bolnica u Vranju”.
Dr Haton je savremenu, dobro opremljenu bolnicu organizovala u vranjskoj kasarni, gde su već lečeni i operisani povratnici sa fronta. Zatekla je zastrašujuće slike, jer su lekari radili u katastrofalnim uslovima. Nakon godinu dana, tačnije 16. oktobra 1919. godine, jedinica “Amerika” napustila je Vranje.
Ubeđena da je Vranju potrebna stalna bolnica, dr Haton je pisala Komitetu “Bolnica žena Škotske” u Edinburgu. Njena molba nije uslišena. Međutim, voljenom Vranju ostavila je kompletnu bolnicu, sa opremom, posteljama, operacionom salom, laboratorijom. Vranju je ostavljeno 50 postelja, ali su i Vranjska Banja, Vladičin Han i Surdulica dobili po 20.
Dr Izabel Emsli Haton, Agnes Erl, Agnes Benet, i ostale doktorke i medicinske sestre, koje su preko pola sveta, iz Australije i Novog Zelanda, svoj smisao našle među srpskom vojskom i u Vranju, predstavljaju iskonsku plemenitost ljudske duše. Blagopočivši Patrijarh Pavle je rekao: “Nije važno ko odakle potiče, već u šta izraste”.
Hrabre pripadnice “Bolnica žena Škotske” prevazišle su istorijski trenutak jer su postale deo nas. Zato Vranje ne zaboravlja. Utkane u istoriju grada, zauvek će biti deo naše prošlosti, našeg nasleđa. Jer, “ono što činimo u životu, odjekuje u večnosti”, istakla je u svom govoru predsednica Skupštine Zorica Jović.
Prisutnima se obratio i v.d. direktora Zdravstvenog centra Vranje, Nikola Popović.
,,Vranjanci su pripadnice škotske misije s pravom smatrali čudotvorkama, jer je u Srbiji u to vreme bilo malo, a u Vranju i nije bilo žena lekara, a kamoli hirurga. Ove pre svega hrabre i veoma požrtvovane žene u narodu poznate kao „male sive prepelice“ su naš legat. Ostavile su nam u zaveštanje ljudskost, nesebično požrtvovanje i ljubav za ljude, onda kada je najteže“, istakao je Popović.
Na spomenik ,,Žene Škotske“ vence i cveće položili su predsednica Skupštine Zorica Jović sa saradnicima, komandant 4. brigade Kopnene vojske pukovnik Grujica Vuković sa saradnicima, načelnik Policijske uprave u Vranju Saša Nedeljković sa saradnicima, zamenik predsednika Gradske opštine Vranjska Banja Marko Nikolić, zamenik predsednika opštine Mladenovac Zoran Stevanović, v.d. direktora ZC Vranje Nikola Popović sa saradnicama, direktorka Medicinske škole “Izabel Emsli Haton” Gordana Jovanović sa saradnicima i delegacije Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine i SUBNOR-a.
U programu su učestvovali hor Medicinske škole i učenica ove škole Teodora Tasić.