Kako je uništavan informativni sistem Srbije – primer Radio Kragujevca
RADIO U NAJBOLJIM GODINAMA
Kragujevac je sa 19 radio i 6 televizijskih stanica i jednim štampanim novinama, na kraju 20. i početku 21. veka, bio jedan od medijskih centara Srbije, ali i jedan od retkih svetionika u informativnom Miloševićevom mraku.
Naravno, nisu svi ti mediji bili ni profesionalni ni informativni, ali su, pre svega, Radio Kragujevac i „Nezavisna svetlost”, a potom i TV Kragujevac i TV K – 9 činili kragujevačku medijsku scenu veoma dinamičnom i raznovrsnom.
Bilo je to vreme apsolutne dominacije Radio Kragujevca koji je sa novim uredničkim timom, podmlađenom redakcijom koja je prošla intenzivne novinarske treninge u organizaciji OEBS, IREX, BBC, ANEM i uz redakcijske doajene, prvi put u karijeri oslobođene partijskih i ideoloških stega – jednostavno „eksplodirao”.
Nova programska šema urađena u saradnji sa ANEM, uz primenu najsavremenijih radijskih modela i formatima sa fokusom na informativnom programu uz muzičku matricu prilagođenu starosnoj publici 25 do 45 godina i obogaćena informativnim emisijama Glasa Amerike, Radija Slobodna Evropa i Dojče Vele, dovela je do munjevitog rasta rejtinga, što se veoma pozitivno odrazilo i na komercijalne prihode.
Ni autori nove šeme nisu računali da će „zbog jakog informativnog programa” zadržati staru i privući novu slušalačku publiku, nisu očekivali tako dobru interakciju. Slična formula primenjena je i prilikom stvaranja dijametralno različite muzičke matrice. Narodna muzika spakovana je u arhivu, a na play listama su se našle domaća pop i rok muzika, muzika ex-YU i aktuelni evergrin hitovi evropskih i američkih izvođača. Starija publika ostala je na frekvenciji 94.7 Mhz zbog bogate ponude informativnih programa, dok je mlađa populacija zbog nove muzičke matrice pohrlila na talas Radio Kragujevca.
Emitovan je veliki broj novih autorskih emisija sopstvene produkcije sa kritičkim prilazom svim aktuelnim događajima i temama koje nisu uvek prijale lokalnoj vlasti ili opoziciji, ali su imale izuzetno pozitivan odjek kako kod publike, tako i kod medijskih profesionalaca.
Potvrde kvaliteta novinara RKG stizale su sa svih strana, kao i prve nagrade sa najprestižnijih regionalnih festivala u Ohridu i Tuzli i domaćih radijskih festivala u Somboru, Vrnjačkoj Banji, Bačkoj Topoli…
Najbolji dokaz za profesionalni kredibilitet novinara RKG je svakako podatak da su svih pet honorarnih dopisnika stranih radio-stanica iz te radio-stanice.
Prvi i do sada jedini put desilo se da ista radio-stanica – Radio Kragujevac – bude proglašena za „Naj radio” u izboru Udruženih radio-stanica Srbije (URSS) i „Radio godine” u izboru Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).
Shodno novoj programskoj orijentaciji RKG je afirmisao demokratske vrednosti, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, pomirenje i obnavljanje pokidanih pobratimskih veza među gradovima na prostoru bivše zajedničke države snažno podržavao i promovisao evroatlanske integracije, zalagao se za uspostavljanje dijaloga sa Kosovom…
Nekom se to sviđalo, nekom nije, neki su samo negodovali, neki ozbiljno pretili, ali dobar glas se daleko čuo, pa je uz pomoć stranih donatora zamenjena stara i dotrajala studijska oprema, ceo radio je digitalizovan i umrežen – od portirnice do direktorske kancelarije.
Ostaće zabeleženo da je Dnevnik Radio Kragujevca koji se emitovao u isto vreme kada i Dnevnik Radija B92 u Kragujevcu konstantno imao veću publiku.
Takođe, ostaće zabeženo da su Radio Kragujevac i Radio IN iz Prištine bili prvi mediji koji su u okviru programa OSCE – UNMIK uspostavili saradnju i zajednički realizovali dva radijska programa na srpskom i albanskom jeziku, koje je preuzimalo 12 radio-stanica na Kosovu i 18 radio-stanica u Srbiji.
Ostaće zabeležena i gala proslava 50. godišnjice postojanja Radio Kragujevca, pod sloganom „Radio u najboljim godinama”, kojoj su prisustvovali brojni ugledni gosti iz sveta medija, politike, privrede, kulture, sporta…
A onda je došla privatizacija.
Danas Radio Kragujevac egzistira samo na papiru. Emituje 24 sata dnevno muziku iz kompjutera, bez novinara, bez redakcije, bez ugleda, bez uticaja… Jedina identifikacija i veza sa radijom koji je bio u svemu prvi je džingl – „Radio u najboljim godinama”.
Da nije tragično bilo bi ironično.
“Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Kragujevca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“