Pozorište „Bora Stanković” vek tradicije, jubileja i kulturnog trajanja
Pozorište „Bora Stanković” u Vranju danas predstavlja jedan od najznačajnijih kulturnih stubova juga Srbije, ustanovu bogate tradicije i umetničke istrajnosti koja je opstala uprkos brojnim izazovima.
U godinama iza nas, vranjsko pozorište obeležilo je nekoliko velikih jubileja koji potvrđuju njegovu duboku ukorenjenost u kulturni život grada i zemlje.
Kako ističe direktorka ustanove Kristina Janjić Stojanović, iza ove kuće je period ispunjen važnim datumima i razlozima za ponos.
„Pre dve godine, 2024, proslavili smo 100 godina postojanja, od otvaranja prve građanske kasine. A i ove 2026. godine obeležen je lep jubilej – 130 godina od prve odigrane predstave u Vranju, po tekstu Njegoševog Gorskog vijenca, a u režiji Radoja Domanovića”, navodi Janjić Stojanović, podsećajući da je, takođe, obeleženo i 150 godina od rođenja Bore Stankovića, književnika čije ime pozorište s ponosom nosi.
Iza ove ustanove nije samo slavna prošlost, već i snažna priča o opstanku. Nakon požara u julu 2012. godine, pozorište je ostalo bez svoje matične scene, a narednih sedam godina radilo je u izuzetno otežanim uslovima. Ipak, umetnički duh nije ugašen.
Kako objašnjava Janjić Stojanović, ansambl nije odustajao od pozorišta ni u najtežim okolnostima predstave su izvođene gde god je bilo moguće, na otvorenom, u drugim zgradama i prostorima u kojima su umetnici mogli da se okupe. Najvažnije je bilo da se sačuva kontinuitet rada, ljubav prema umetnosti i ono što pozorište suštinski jeste mesto susreta, stvaranja i trajanja.
Danas, nakon godina čekanja i odricanja, Pozorište „Bora Stanković” dobilo je novo, velelepno zdanje, koje s pravom izaziva divljenje.
„Nova zgrada sada je prelepa i jedna od najmodernijih u Srbiji. Uživamo u svemu tome što imamo. Muka i patnja su se isplatile, kao i godine čekanja. Dobili smo velelepno pozorište, savremeno opremljeno”, ističe direktorka.
Upravo zato vranjsko pozorište danas zauzima posebno mesto na kulturnoj mapi Srbije. Dok su mnoge pozorišne scene u manjim sredinama kroz godine posustajale, Pozorište „Bora Stanković” uspelo je da sačuva kontinuitet rada, kvalitet repertoara i vernu publiku.
„Za Srbiju je ovo pozorište svakako veoma značajno. U mnogim gradovima pozorišta su zatajila, a vranjsko se na kulturnoj mapi drži visoko. To je sreća u nesreći. Kod nas je sve normalno i radimo u divnim uslovima”, kaže Janjić Stojanović.
Posebna vrednost ovog teatra ogleda se i u njegovoj ulozi čuvara identiteta Vranja. Kroz repertoar, gostovanja i umetnički izraz, pozorište ne promoviše samo scensku umetnost, već i duh grada, njegovo nasleđe i prepoznatljivu kulturnu autentičnost.
„Vranje je jedna kulturna prestonica. Pokušavamo da očuvamo stari duh Vranja i promovišemo ga gde god da krenemo – po Srbiji i u inostranstvu. Pozorište ‘Bora Stanković’ asocijacija je i za Boru Stankovića i za samo Vranje”, poručuje direktorka.
Da je reč o teatru koji ne živi samo od tradicije, već i od savremenog umetničkog zamaha, potvrđuje i bogata produkcija.
U vranjskom pozorištu realizuje se veliki broj premijera, a predstave kontinuirano osvajaju i publiku i stručnu javnost. Nagrade i priznanja postali su gotovo redovan deo rada ove kuće, toliko da ih je, kako poručuju iz pozorišta, teško i pobrojati u jednom razgovoru.
Pozorište „Bora Stanković” danas je mnogo više od scene ono je simbol kulturne postojanosti, umetničke snage i identiteta Vranja.
Sa tradicijom dužom od jednog veka, modernom scenom i ansamblom koji ne odustaje od umetnosti ni u najtežim okolnostima, ova ustanova ostaje jedan od najlepših primera kako kultura može da traje, raste i inspiriše.
