Nadam se da neću ništa novo reći, ako kažem da je danas prava retkost pronaći lekara koji dovoljno savesno brine o svom pacijentu i koji se u svakodnevnom radu sa bolesnicima apsolutno ponaša u duhu Hipokratove zakletve.
U manjim mestima, u kojima se podrazumeva daleko niži stepen ukupne brige o bolesniku, to je tim pre teže.
Ja sam, sa još dve bolesnice (imena su u potpisu), imao tu sreću da u, Bolnice u Vranju, na Odeljenju oftamologije, doživim nešto u šta ni danas ne mogu da verujem da mi se dogodilo.
Sve troje smo u Vranju operisali kataraktu. Pre operacije, tokom i posle nje, sve do izlaska iz Bolnice, sve je bilo na evropskom nivou, kao da smo se lečili u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj…
Divimo se kako su se, sve vreme, šef odeljenja dr Miroljub Mima Janev i njegov tim, odnosili prema nama, sa koliko su pažnje i lekarske etike, pristupali procesu našeg oporavka.
Odnos dr Mimija, njegovog tima, odnos pomoćnog osoblja Odeljenja opftamologije, ishrana bolesnika, nega, ukupan tretman… sve je bilo na najvišem nivou, na koji mi do sada ovde nismo nailazili.
Da ne dužim, a da neke ne uvredim: nas troje smatramo da ukupan odnos dr Miroljuba Mimija Janeva, njegovog tima i svih zaposlenih na Odeljenju oftamologije Bolnice u Vranju, mogu da budu odličan primer koji će vratiti poljuljani ugled nas pacijenata prema zdravstvenim radnicima i zdravstvu uopšte.
Branislav Ristić, pravobranilac opštine Surdulica,
Gordana Milovanović, penzionerka iz Vranja i
Ratka Stojković, penzionerka iz Vranja