Veštačka inteligencija: novi izum koji menja čoveka i svet

U vremenu kada se svet menja brže nego ikada, novi izumi izazivaju strah i nevericu pre nego što postanu neizostavan deo našeg svakodnevnog života.

Novinar Radoman Irić osvetljava istorijski obrazac ljudske reakcije na inovacije od vatre i točka, preko mobilnih telefona i interneta, pa sve do savremenih izazova koje donosi veštačka inteligencija.

Irić nas vodi kroz dileme savremenog čoveka suočenog s tehnologijom koja menja način na koji radimo, stvaramo i komuniciramo.

„Svi izumi u istoriji čovečanstva u početku su izazivali strah i nevericu da bi ih kasnije čovek stavio „pod kontrolu“, kako bi mu bolje služili.

Tako je bilo sa vatrom, točkom, barutom, parnom mašinom, električnom strujom i drugim izumima.Ista slika se ponavlja i savremenom čoveku.

Uostalom, prisetimo se s koliko smo bojazni i neverice, početkom ovoga veka,  prihvatili prve mobilne telefone, ali i kasnije njihove usavršene modele. I danas veliki broj građana nije „prešao“ na nove modele, već se služe onima s kraja prošlog veka.

Danas već, savremeni čovek ne moe da zamisli život bez mobilnog telefona i brojnih prednosti koje mu on pružan u svakodnevnom životu.

Drugi primer je internet. I taj izum čovečanstva prihvatili smo sa skepsom. uvereni da obično pismo ima brojne prednost nad elektronskom poštom. 

Zbog toga i danas, kako kašu istraživanja, jedna trećina građana Srbije nema svoju elektronsku adresu.

Poslovni ljudi danas ne mogu da zamisle život bez elektronske pošte i brojnih prednosti koje mu ona pruža.

I, tako dolazimo do novog čuda i novog izuma čovečanstva, do VEŠTAČKE INTELIGENCIJE (AI).

Odmah treba reći da savremeni čovek ni približno nije ovladao ovom novom tehnologiom i ni približno je nije stavio u svoju službu i pod svoju kontrolu.Bilo kako bilo, ova nova tehnologija iz dana u dan sve nam je bliža i sve više prodire u sve pore života, tako da je prisutna svuda: u nauci, arhitekturi, medicini, građevinarstvu, umetnosti, novinarstvu…

Dileme nema: Al danas piše tekstove, naučne studije, upravlja mašinama, komponuje muziku, crta, ilustruje, piše recepte… sve u svemu zamenjuje čoveka bezmalo u svim sferama života i rada.

Zato se opravdano postavlja vrlo praktično pitanje – šta se dešava s onim kreativnim u ćoveku?Odnosno, „kada mašina preuzme ulogu umetnika ili mislioca, gubi se ona emocionalna dubina, lični pečat i duhovna nit kod čoveka.

Jer, ljudi ne stvaraju samo radi rezultata, već radi izražavanja osećanja i ideja.Zbog toga smo danas došli u situaciju da u svim sferama života,gde je Al uzela maha, savremeni čovek teško razlikuje istinu od laži.

U novinarstvu sve češće dolazimo u situaciju da ne možemo da razlikujemo istiniti video od onog koga je napravila veštačka inteligencija, što u ovu profesiju unosi priličnu zabunu.To će dovesti o brojnih trauma, neverice i sumnje u ono što će sutra novinari i medijske kuće servirati javnosti.

Na stranu to što će ovo „čudo“ hiljade radnika u svim oblastima života ostaviti bez posla i egzistencije.No, ostaje nada da će savremeni čovek, kao i uvek do sada, i veštačku inteligenciju staviti pod kontrolu, tako i toliko, da mu služi kao i svi izumi u istoriji čovečanstva.

Iako veštačka inteligencija već preuzima mnoge funkcije čoveka u različitim oblastima života, Radoman Irić zaključuje s optimizmom da, kao i kroz istoriju, čovek može ovu tehnologiju staviti pod kontrolu i iskoristiti je u svoju korist, zadržavajući ono što je jedinstveno kreativnost, osećanja i duhovnu dimenziju postojanja“.