Kad se dim slegne – stiže račun

Deluje da je sledećih nekoliko rečenica ove priče izmislio neki dokoni šeret i lepo ih upakovao i plasirao medijima.

Ne, život se nekada tako igra sa nama da se često šereti i dokoličari „hrane“ ljudskim glupostima.

Evo priče na tu temu: 21. jula ove godine, Vranje je doživelo najveću ekološku katastrofu u svojoj istoriji!!!

Nestručnim rukovođenjem i šarlatanskim postupanjem na terenu, zapaljen je otpad na Sanitarnoj deponiji čvrstog otpada „Meteris“ (to je njeno zvanično ime).

Šesnaest domaćinstava mahale Đorinci, sa oko 50-ak stanovnika, iz Mesne zajednice Ranutovac, (i ne samo oni), dugo će pamtiti taj 21. jul i nekoliko narednih dana.

Kao na filmu: vatrena stihija, oblaci gustog dima, nepodnošljiv smrad koji je vetar raznosio na sve strane, plastične kese i hartija koji su prekrili nebo…kod meštana su uterali strah u kosti.

Naravno, meštani mahale Đorinci, koji su prve komšije Deponije, žučno su reagovali, javnost se solidarisala s njima, a naspram njih, bili su čelni ljudi JKP  „Komrad“ i, vidi čuda – gradonačelnik Vranja.

Umesto korektnog obaveštenja i izvinjenja iskrenog do bola, iz „Komrada“ je krenula hajka: lažne izjave,pretnje zvaničnika, fizički nasrtaja na ljude i javne ličnosti, zlobna podmetanja, potezanja advokata, krivične prijave…

A kada je đavo uzeo stvar u svoje ruke, na red je došla samovolja – vrhovni gospodar usijanih glava na vlasti.

Da bi im se osvetili, tri meseca kasnije, na adrese 16 domaćinstava mahale Đorinci, poštar je doneo 17 računa za –  iznošenje smeća.

Na adresu Dragomira Kostića stigla su dva računa – za svaki slučaj!

U mahali Đorinci, nema ni jedan kontejner za otpad, ali to ne sprečava direktora i rukovodstvo „Komrada“, da postupaju mimo zakona, kabadahijski.

I opet kao na filmu – za svako domaćinstvo svi računi isti: površina stana 65 m2, površina dvorišta 100 m2, ukupan iznos 751,31 dinar, puta dva meseca, jednako 1.562,61 dinar sa PDV-om.

Da nije tužno, bilo bi smešno.

„Bez obzira što nam prete izvršiteljima, nikome u mahali ne pada na pamet da plati račune. Svi ćemo ih vratiti direktoru Dimitrijeviću i njegovim dželatima na dalje postupanje“- kaže nam Ivica Đorđević čija je kuća među najbližim Deponiji.

Penzioner Trifun Mladenović, od otvaranja Deponije 2002. godine, s rukovodstvom „Komrada“, papirima, dokazima, podacima …vodi rovovski rat uprkos pretnjama i krivičnoj prijavi.

„Rešio sam i dokazaću – ova Deponija je od 2018. godine nelegalna“ – kaže.

Mladenović i pokazuje papire u kojima su, kako kaže, neoborivi dokazi za njegovu tvrdnju.(o tome ćemo uskoro u novoj priči).

Poštujući načela profesije, za tumačenje ove pojave telefonom se obraćamo Milošu Stoilkoviću, predsedniku Mesne zajednice.

„Kakvi računi za smeće?Ja ne znam ništa o tome. Prvi put sada čujem“ – kaže predsednik.

On je navodno član vladajuće stranke , a na novinarsko pitanje ko je on, penzioner Mladenović je rekao da je on tu samo fikus.

Epilog ove zanimljive priče najavljuje Nela Cvetković, izvršna direktorka „Komrada“.

„Mi smo postupili po odluci Skupštine grada. Ipak, ove ćemo račune stornirati, a od 1. novembra svi meštani te mahale plaćaće račune za iznošenje smeća, kao i građani svih drugih sela“ – kaže direktorka

Biće dakle kako je vlast zamislila – glasali ste, imate.

Radoman Irić