Možda neki ljudi ni ne primete kad pre vreme protekne i zakorače u šezdesete, u svoje „zlatno“ ili „treće“ doba kako za ovaj period života ume da se kaže…Primetili to ili ne godina za godinom se niže i stižemo u penzionerske dane. Dok je čovek radno aktivan, u kontaktu je, druži se i život ima jedan oblik. Po završetku radnog veka, život poprima jedan drugi oblik – odlazak u penziju. Ovo doba donosi izazove od zdravstvenih preko materijalnih do socijalnih. Podećamo da u Vranju ne postoji Dom za stare.
Penzioneri u Vranju između ostalog mogu da svoje vreme provedu u Udruženju penzionera grada Vranja i priključe se njihovim aktivnostima. Kroz razgovor sa predsednikom ovog udruženja saznali smo na koji način ovo udruženje pomaže Vranjancima koji su prešli šezdesetu. Takođe, pokušali smo da dođemo do odgovora kakav je položaj penzionera u Vranju.
Udruženje penzinera grada Vranja, članica je Saveza penzionera Srbije, broji preko 3.200 članova. Od predsednika Stojčeta Pavlovića saznajemo podatak da je Udruženje penzionera osnovano 1946. godine, 19. avgusta na praznik Preobraženje Gospodnje.
“Cilj je bio da i penzioneri imaju svoju organizaciju, da se brinu o sebi, a glavni cilj je bio da grade zajedništvo među sobom. Kad se kaže zajedništvo, to znači najbitnije je da se druže, iz prostog razloga jer je usamljenost najteža bolet za svakoga, a pogotovo za penzionera koji je u poodmaklim godinama”, istakao je Stojče na samom početku našeg razgovora.
Prostorije ovog udruženja nalaze se u blizini glavne kapije Zdravstvenog centra u Ulici Dimitrije Jovćiča, do skora “Lenjinovoj ulici”, kako je svi znaju a i dalje nazivaju. Ovo mesto pravi je kutak za sve pripadnike starije generacije. Uz partiju šaha, domina ili pikada, razmeni se po koja reč, savet ili muka. U društvu je sve i lakše i bolje.
“Mi se s namerom nalazimo u blizini Doma zdravlja, da bi penzioneri mogli pre odlaska lekaru ili u povratku da dođu u svoje prostorije da se vide, da popričaju o lepim stvarima ili da se izjadaju o ružnim stvarima koje doživljavaju. Ističem i druženje van prostorija, naša putovanja i ekskurzije. Početkom godine mi donesemo program rada i plan putovanja”, pojasnio je predsednik.
Čedomir Stojanović zamenik predsednika i rukovodilac Folklornog ansambla pri udruženju pod nazivom “Vranjski merak”, rekao je da je ova sekcija vrlo aktivna. Sa igračima rade profesionalnici iz sveta folklora Vladimir Janković i Tanja Nuhijević.
“Ovde sam već tri godine, od kako sam izašao u penziju. U našem udruženju postoje različite sekcije u okviru kojih možete i da se rekreirate i da se opustite, počev od šaha, igranja pikada pa do sportske manifestacije za pensioner, gde su uključene sve discipline. Folklorna sekcija je najaktivnija u našem udruženju. Okuplja oko trideset članova, tu su igrači i pevači a imamo i jenog člana koji je solista na harmonici. Za ovo vreme koliko sam ja tu ansambl je postigao zapažene rezltate, čak smo bili 2024. godine na Olimpijadu u Vrnjačkoj Banji. Folklorni ansambl postoji 19 godina”, rekao je Čedomir Stojanović.
Inače u Udruženju svakog utorka od 18 do 20 časova organizuju se “igranke” za penzionere, pre svega za članove.
“Ne gledamo baš na vreme, ako ima opuštenih koji igraju, onda produžimo”, kaže kroz osmeh Stojanović.
“Druže se, zabavaljaju, opuste se, igraju, baš kao da su nekih srednjih godina a ne penzioneri u sedamdesetim i osamdesetim godinama”, dodaje on.
Ali ovo udruženje nije tu za svoje članove samo kada je u pitanju razonoda već pokušava da im se nađe i u nekim svakodnevnim životnim potrebama. Jedna od njih je nabavka ogrevnog drveta koja se može uraditi preko ove organizacije, a plaćanje je moguće uspostaviti u više mesečnih rata koje se odbijaju od penzije.
“Nikakva tajna nije da su penzije male i udruženje baš toj kategoriji penzionera omogućuje da na više mesečnih rata, najmanje osam, otplate drva putem administrativne zabrane i dobiju drva na vreme da se prosuše. Pomenuli ste i podelu paketa, ne može ništa paket da reši što se tiče egzistencije. To je jedna pažnja prema penzionerima. Takođe ta pažnja se ukazuje na različite načine pa i kroz aktivnost cekcije žena. Nažalost imamo članove koji su zanemoćali. Pokušavamo da im ukažemo pažnju kroz organizovanje kućnih poseta, da vide da nisu zaboravljeni”, istakao je predsednik Udruženja penzionera grada Vranja Stojče Pavlović.
Ovo je bila prilika da se razgovara o ekonomskom status penzionera u Vranju i u kakvom su položaju.
“Nije nikakva tajna da što se tiče Pčinjskog regiona, pogotovo Vranja, to su bila niskoakumulativna preduzeća gde su bila mala primanja, ako su mala primanja sigurno ne mogu da daju velike penzije. Radi se o velikom broju penzionera sa malim penzijama. Najniži iznos penzija za poljoprivredne penzionere u ovom momentu je 17.110 dinara na mesečnom nivou. Postoje tri kategorije osiguranika: samostalna delatnost, poljoprivrednici i radnici. Najmanje penzije imaju poljoprivrednici, a najniža penzija za one iz kategorije radnika je sada 31.092 dinara mesečno”, rekao je Pavlović na ovu temu.
Za kraj je dodao da su penzioneri ljudi u poodmaklim godinama, biološki na izmaku te da o njima treba da brinu porodica i država. “Ako ne može porodica, onda treba država. Ono što se tiče Vranja, žao mi je što kao centar okruga nema starački dom. To bi bila velika briga za penzionere, tu bi bili prihvaćeni i negovani, a u tom domu bi bili upošljeni svi profili. Takođe, tu bi na potezu bila država, da bi od te male penzije do cene smeštaja upravo reagovala država”, zaključio je predsednik Udruženja penzionera Stojče Pavlović.
Prema dostupnim podacima penzioneri čine oko 24 odsto stanovništva u Vranju s tendencijom porasta ovog procenta.
