Čas književnosti u Baba Zlatinoj avliji: Učenici na mestu gde je odrastao Bora Stanković

Da se književnost ne uči samo iz udžbenika i školskih klupa, pokazuje profesorka srpskog jezika i književnosti Tehničke škole u Vranju i književnica Branka Marković, koja svoje učenike često vodi u Muzej-kuću Bore Stankovića kako bi se na autentičnom mestu upoznali sa životom i delom jednog od najvećih srpskih pisaca.

U ambijentu čuvene Baba Zlatine avlije, gde je odrastao Bora Stanković, učenici imaju priliku da o njegovom stvaralaštvu uče na poseban način kroz neposredan susret sa prostorom koji je inspirisao mnoga njegova dela.

„Ovde u Baba Zlatinoj avliji je kao u starim Borinim danima“, kaže jedan od učenika, dok sa vršnjacima obilazi autentičnu postavku muzeja.

Njegova drugarica ističe da je ponosna na književno nasleđe svog grada.

„Pročitala sam mnoga Borina književna dela i ponosna sam što sam Vranjanka“, kaže učenica.

Borina književnost i danas podstiče mlade na razmišljanje o vremenu, običajima i ljudima koje je pisac opisivao.

„U svim Borinim književnim delima žene i devojke su bile jako skromne, poslušne i vredne. Bilo bi lepo da su i danas takve“, smatra jedan od učenika.

Kustos Muzej-kuće Bore Stankovića, Lidija Ilić, ističe da je ovo jedan od najznačajnijih kulturno-istorijskih lokaliteta na jugu Srbije.

„Ovo je jedan od najposećenijih kulturno-istorijskih spomenika na jugu Srbije. Jedna je od polaznih tačaka posetilaca pri obilasku grada. Na godišnjem nivou imamo oko 15 hiljada poseta, a čak 60 odsto njih čine grupne posete. Posetioce oduševljavaju autentična postavka, dvorište, kuća i inspirativna priča o životu i stvaralaštvu Bore Stankovića“, kaže Ilićeva.

Profesorka Branka Marković smatra da upravo ovakvi časovi ostavljaju najjači utisak na učenike.

„Ovde se nekako vreme zaustavilo. Sa svojim đacima često dolazim i razgovaramo o Borinim književnim delima. Učimo o njegovom stvaralaštvu, o tome da je bio predstavnik realizma i da je pisao zavičajno-psihološke pripovetke. Kada se nastava odvija u ovakvom ambijentu, učenici mnogo lakše doživljavaju književnost i povezuju je sa stvarnim životom“, kaže Markovićeva.

Ona dodaje da je njena povezanost sa Vranjem duboka i da inspiraciju za svoje stvaralaštvo pronalazi upravo u rodnom gradu.

„Veoma sam vezana za Vranje. Volim svoj grad, čaršiju i varoš. O tome često pišem, a u mojoj najnovijoj knjizi, poetskoj zbirci, jedan ceo ciklus pesama napisan je starim vranjskim govorom“, ističe profesorka.

Posete Muzej-kući Bore Stankovića postale su dragocen deo nastave srpskog jezika za učenike Tehničke škole u Vranju, jer im omogućavaju da književnost upoznaju na mestu gde je nastajala inspiracija za dela koja i danas zauzimaju posebno mesto u srpskoj književnosti.