Od septembra u Srbiju dolazi oko 30.000 radnika

Zahvaljujući povezivanju nacionalnih elektronskih sistema Srbije, Severne Makedonije i Albanije u okviru inicijative „Otvoreni Balkan” svaki zainteresovani građanin iz ove tri države moći će od ovog septembra prvi put slobodno da pristupi jedinstvenom tržištu rada.

Radnici će uz pomoć svog jedinstvenog ID broja elektronski podnositi zahtev i prijavljivati svoje boravište u željenoj zemlji i potom dobijati jedinstvenu radnu dozvolu, koja će važiti otprilike dve i po do tri godine, podsećaju u Privrednoj komori Srbije.

Uslov za to bilo je osposobljavanje jedinstvene evidencione platforme za sve tri zemlje, preko koje će kandidati ubuduće moći da se prijave za rad uz dozvolu. Slobodan pristup tržištu rada građana u sve tri zemlje u prevodu znači da će radna snaga nadalje moći slobodno da boravi i radi na teritoriji tih zemalja, a zvaničnici naglašavaju da će ovim sporazumom biti omogućeno da Srbija dolazi do kvalitetnijih radnika, kao i da će se time zaustaviti odliv našeg stanovništva u inostranstvo.

Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i e-upravu, nedavno je objasnio da će građani zemalja „Otvorenog Balkana” imati mogućnost da se zaposle u jednoj od ove tri zemlje, i to bez ikakvih dodatnih papira, radnih viza i posebnih dozvola.

Da će povećanje broja radnika na ovaj način dobro doći našim poslodavcima, posebno za mesta koja su inače uvek upražnjena, uveren je Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

– Nedostaju nam svi profili u građevinarstvu, kao i radnici u ugostiteljstvu i turizmu, pa čak i oni koji obavljaju sezonske poslove, poput berača. Očekujemo da ih od septembra stigne oko 30.000. Naravno neće oni svi stići odjednom, pa shodno tome u Srbiji neće biti konstantno 30.000 radnika više zahvaljujući tom povezivanju nacionalnih elektronskih sistema Srbije, Severne Makedonije i Albanije – napominje Atanacković. Dodaje da se i dalje može očekivati odliv domaćeg stanovništva, zbog čega su novi radnici dobro došli na ovdašnje tržiše rada.

– Mislim da će građani Severne Makedonije i Albanije biti jako zainteresovani da dođu kod nas, jer su uslovi i primanja mnogo bolji – navodi on.

Jedno od važnih pitanja je i da li će ti radnici koji budu dolazili iz Severne Makedonije i Albanije biti stručni.

– Ne možemo nikako da potcenimo nekog ko ima zanat u rukama, odakle god da dolazi. Ti ljudi su slični nama po mentalitetu, a i dobri su građevinski radnici, isto kao i naši sa juga. Albanci su disciplinovani i odgovorni, a i Makedonci znaju da obavljaju građevinske i zanatske poslove koji nama nedostaju. Da li će biti angažovani, zavisi od dogovora poslodavca sa radnikom. Svakako će imati bolju zaradu za neka nedostajuća zanimanja, zato će i pohrliti kod nas, jer mi nemamo dovoljno kadra pošto mnogi odlaze u inostranstvo – priznaje Atanacković.

Jedinstvena radna dozvola podrazumeva da se pojednostave procedure za radne dozvole, da sve tri zemlje međusobno priznaju kvalifikacije jer će to omogućiti bolju mobilnost radne snage i zaustaviti odliv stanovništva. To je dobra strana dogovora, smatraju u sindikatima, jer će na taj način radnicima biti omogućeno da im se prizna radni staž i osiguranje u slučaju povrede na radu, odnosno da će im biti priznato radnopravno osiguranje kroz jedinstvenu radnu dozvolu.

– Taj dokument svakako neće pomoći onome čemu stremimo, a to je da nam se naši radnici vraćaju iz inostranstva i ovde rade, niti će sprečiti one koji su naumili da odu iz Srbije. Jer, tim potezom mi faktički širom otvaramo vrata strancima koji će da popunjavaju naša radna mesta – uveren je Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije. Ipak, on dodaje da će dobra strana ovog sporazuma i dozvola biti smanjenje potreba naših poslodavaca za radnom snagom, ali ne veruje da će išta biti urađeno po pitanju toga da se naši radnici obučavaju i vraćaju iz inostranstva.

Da projekat „Otvoreni Balkan”, što se tiče aspekta koji se odnosi na tržište rada, može samo na papiru da popravi situaciju kod nas na domaćem tržištu rada, smatra i prof. Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– Suštinske promene ne očekujem, jer je situacija i u Albaniji i u Severnoj Makedoniji ista kao i u Srbiji kada je reč o manjku radne snage. Zato se i pitam što bi neko dolazio ovde da radi ili neki naš radnik išao tamo da privređuje. Taj neki Makedonac ili Albanac može da zaradi više u, recimo, Nemačkoj, pa čak i Hrvatskoj, nego kod nas, pod uslovom da ima zanat u rukama, da je vešt, a isto važi i za naše ljude, a takvih je sve manje, jer su mnogi radnici samouki. Ipak, istina je da je svima njima lakše da dođu ovde da rade nego da idu tamo negde u beli svet, ali ako budu dobili priliku da odu u Evropu, siguran sam da će pre otići tamo, bez obzira na to što će balkansko tržište biti otvoreno – poručuje prof. Ljubodrag Savić.

I pojedini istraživači se pitaju zašto bi radnik iz Srbije uopšte želeo da ide u Albaniju ili Severnu Makedoniju da radi. Interesuje ih i da li iz tih zemljama može u Srbiji zaista da dođe kvalifikovana radna snaga. Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centra za demokratiju, podsetila je da su razlike u zaradama između zemalja obuhvaćenih sporazumom o „Otvorenom Balkanu” toliko male da novac ne može da bude motiv kojim će se privući radnici u Srbiju.

– Ljudi koji traže bolje radne uslove, a koji podrazumevaju zarade za dostojanstven život, na kraju krajeva procenjuju gde to mogu da dobiju. S obzirom na to da je Srbija, u poređenju sa zemljama EU, država sa najnižim zaradama, i minimalnom, i medijalnom i prosečnom zaradom, onda ona ne izgleda kao mesto gde je neko motivisan da dođe da radi. Nije privlačno tržište rada posebno zbog stepena razvijenosti privrede i i kvaliteta poslova, stepena tehnološkog razvoja – naglašava Sarita Bradaš.

foto/Pixabay/izvor/Politika

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

VREMENSKA PROGNOZA

trenutno
min
max
pritisak
vidljivost
vetar

TV INFO PULS VRANJE

UL: Marička 20,17501 Vranje
EMAIL: tvinfopuls@gmail.com
TEL: 060/ 0405-240